Radica Bojičić Ekonomski fakultet, Kosovska MitrovicaMarko Pavlović Fakultetu za poslovne studije i pravo, BeogradBiljana Stojanović-Višić Javno preduzeće "Pošta Srbije", Beograd adovoljstvo zaposlenih predstavlja jedan od važnih elemenata svake savremene organizacije i bitno je zato što doprinosi produktivnosti u radu. Činjenica je da samo zadovoljni zaposleni su, u stvari, motivisani zaposleni za dalje stvaranje odnosno za efikasnost i efektivnost u poslu. Kakvo je zadovoljstvo poslom zaposlenih u Evropskoj uniji (EU), Rusiji i Srbiji i kakve su razlike u percepciji njihovog zadovoljstva, predstavićemo u ovom radu na osnovu sprovedenog istraživanja.Ključne reči: zadovoljstvo poslom, motivacija zaposlenih, istraživanje, EU, Rusija i Srbija Uvod vaj rad se bavi analizom zadovoljstva poslom zaposlenih u EU, Rusiji i Srbiji. Zadovoljstvo poslom zaposlenih, kao i njihova motivacija predstavljaju važne aspekte u upravljanju ljudskim resursima. Takođe, treba naglasiti da je motivacija zaposlenih povezana ne samo sa radnim okruženjem, već i sa svim funkcijama koje jedna organizacija predstavlja kako bi ostvarila svoje dugoročne ciljeve. Naime, ono što se ne sme zanemariti je da motivaciju treba konstantno obnavljati (Stoner, Freeman i Gilbert, 1995).Radi ispitivanja zadovoljstva poslom zaposlenih u EU, Rusiji i Srbiji, ispitanicima je dat model elektronskog tipskog upitnika koga je sačinio Paul E. Spector, i koji se najčešće koristi kod merenja stepena zadovoljstva poslom (Spector, 1997). Cilj istraživanja je bio: 1. Ispitati stepen zadovoljstva poslom u EU, Rusiji i Srbiji, i 2. Ispitati postojanje razlika u percepciji zadovoljstva poslom u EU, Rusiji i Srbiji. Prilikom samog sprovođenja istraživanja postojala su određena ograničenja. Naime, ispitanici iz određenih država EU nisu pokazali interesovanje da iskažu svoje mišljenje, ali su i iz određenih država: Slovačke, Češke, Bugarske, Slovenije, Rumunije, Austrije i Nemačke, iskazali pozitivne kritike i dali predloge za buduća istraživanja. Takođe, autori su se opredelili da rezultate istraživanja obrade pomoću statističkog programa SPSS Statistics version 17.0. Z O

No abstract

Održivi razvoj je postao jedan od ključnih elemenata u formulisanju i sprovođenju razvojnih politika u svetu. Definiše se kao "razvoj koji izlazi u susret potrebama sadašnjice, a ne ugrožava sposobnost budućih generacija da zadovolje svoje sopstvene potrebe", ali je on, osim toga, ciljno orijentisan, dugoročan, sveobuhvatan i politički proces koji utiče na sve aspekte života na svim nivoima. Koncept održivog razvoja podrazumeva usaglašavanje ekonomskih, socijalnih i ekoloških zahteva. Rad je nastao u okviru naučnoistraživačkog projekta "Srbija i izazovi u međunarodnim odnosima 2022. godine", koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, a realizuje Institut za međunarodnu politiku i privredu tokom 2022. godine.

Naše istraživanje je usmereno ka identifikovanju budžetske politike Evropske unije (EU) i fiskalnih pravila koje moraju poštovati države članice EU, kako bi ih uporedili sa fiskalnom politikom Srbije. Želimo da vidimo kako se ostvaruje budžetska ravnoteža u EU, kao i u kojoj meri Srbija prati budžetske principe EU i koliko podrške dobija od Unije na tom putu. Date su i strukture prihoda i rashoda budžeta EU i budžeta Srbije. U prvom delu rada sagledavamo promene u budžetskoj politici EU, s obzirom na to da je globalna finansijska kriza otkrila velike slabosti u projektovanju i implementaciji postojećeg ekonomskog upravljanja u okviru EU, te je zato potpisan Fiskalni pakt i kreiran Evropski stabilizacioni mehanizam. Drugi deo se bavi elementima i funkcijama budžeta Srbije i njenom fiskalnom odgovornošću. Budžet Srbije je opterećen fiskalnim deficitom i akumulacijom javnog duga. Srbija je već uvela fiskalna pravila koja se primenjuju u EU, ali koja nažalost nisu u potpunosti primenjena u prethodnom periodu. U trećem delu ispitujemo uticaj budžeta EU na proces pridruživanja Srbije kroz Instrument za pretpristupnu pomoć, koji je Evropska unija dodelila zemljama kandidatima za članstvo u EU, kako bi im pomogla u reformama i postizanju evropskih standarda.

No abstract