No abstract

No abstract

Генералштаб Војске Србије, 224. центар за електронска дејства Мирослав Р. Терзић, Дејан Р. Инђић, Универзитет одбране у Београду, Војна академија азвој савремених технологија, поред осталог, утиче и на модерно побуњеништво. Савремене технологије унапређују умрежавање и синхронизацију побуњеничких снага. За разлику од класичног побуњени-штва које је карактерисала борба за ослобођење од одређеног облика угњетавања, карактеристика модерног побуњеништва је настајање и оп-стајање нових ентитета, идентитета и идеја. Исламска држава, као најуспе-шнија модерна побуњеничка организација, настаје на таласу различитих социјалних, политичких и економских тензија на Блиском истоку и на ши-рем подручју. Она је, пре свега, оспорила наметнуту територијалну поделу региона која је настала након пада Отоманског царства. Такође, успела је да на освојеној територији успостави концепт власти, националног сувере-нитета и идентитета. Најпознатија је по својој немилосрдној тактици коју је користила у добијању контроле над територијом, али питање које сви да-нас постављају јесте да ли ће та тактика бити довољна да организација оформи државу, дакле, успешно и одрживо влада и коначно добије ширу подршку народа на освојеној територији, а не само подршку бораца и извр-шитеља власти на заузетој територији. За сада организација показује зна-ке раста и развоја, стратегијски је прилагодљива, економски одржива, а медије ефикасно користи. Религију користи као основ за деловање, али и за управљање, мада у њеним редовима има и људи које за деловање не мотивише "само" религија. Коначно, након три године постојања Исламске државе нови образац побуњеништва је успостављен, тако да и противпо-буњеништво мора еволуирати ако жели успех против Исламске државе.Кључне речи: побуњеништво, Исламска држава, Блиски исток, ислам, медији Увод обуњеништвo као друштвенa појавa озбиљније почиње да се истражује на-кон Другог светског рата. Данас се може прихватити општа подела на кла-сично и модерно побуњеништво.Термин "класично побуњеништво" теоретичари користе ради описивања револу-ционарног ратовања, које је познато и као такозвано ратовање за национално осло-бођење разних колонизованих народа од 1944. до почетка 80-их година. О овој врсти Р П

No abstract

At the beginning of the last century, after several unsuccessful armed uprisings against the central government, insurgents in Ireland realized that the fight with weapons was not enough and united in the political organization Sinn Fein (Irish: Sinn Fein - "We ourselves"), respecting the security grammar (Ejdus, 2017: 30), they managed to determine what was the danger they are fighting against, what was the reference object of security (what was endangered), who was the one who protected security (subject of security) and most importantly what were the means or measures to protect security. The subsequent mobilization of forces at the political level, the expansion and deepening of the conflict led to success, especially for the population in Northern Ireland who bore the brunt during the second thirty-year escalation of the conflict (armed insurgency) in the 20th century. The activities of Catholic rebels and Protestant loyalists in the second half of the twentieth century (from 1968 to 1998) confirmed the liberal view that political and economic order reduces tensions between social groups, but also the realistic view that the entire field of security is political, as well as Galula's statement that opposing an insurgency is eighty percent a political and only twenty percent a military struggle (Galula, 1966: 63). Rebel approach, motives, interests and goals, as well as the conditions (environment) were such that the repression and engagement of the army for the implementation of police tasks such are arrest, internment, maintenance of public order and peace (Alderson, 2009: 29), instead of contributing to solving conflict, in fact contributed to decades of instability. After this, the political segment of internal conflict gained importance because the military (hard) power, as a way of achieving goals (political results), did not have a decisive influence any more. The weapons that led to success at the strategic (state) level were the processes of political reconciliation, improvement of socio-economic conditions and diplomatic relations with the Republic of Ireland. At the tactical (local) level, these were investments in education, employment, housing and local government reform. So it can be concluded that the political dimension used to have and still has the biggest significance in this and similar conflicts.