No abstract

Predmet istraživanja u ovom radu jeste mogućnost primene tehničke analize investiranja u hartije od vrednosti kompanije Ripple XRP. Ripple XRP predstavlja digitalnu valutu koja se koristi u mreži plaćanja za sve transakcije, smanjujući potrebno vreme, kao i štedeći novac, za prekogranična plaćanja Cilj ovog istraživanja jeste pronalaženje optimalne metode koja će poboljšati efikasnost trgovanja na osnovu testiranih konkretnih primera uz mogućnost unapređenja upravljanja portfolijom sačinjenim od digitalne valute Ripple XRP, sa posebnim osvrtom na optimalan izbor metoda tehničke analize. Period analize je trajao jednu godinu opservacija, od aprila 2017. do marta 2018. godine sa posebnim fokusom na poslednjih šest meseci, od oktobra 2017. do marta 2018. godine. Rezultati istraživanja biće korisni kako za akademsku zajednicu za dalje istraživanje u oblasti tehničke analize digitalnih valuta, tako i za institucionalne i individualne investiture u funkciji stvaranja određenih instrumenata koji su usredsređeni na efikasno trgovanje ovom ili sličnim digitalnim valutama.

No abstract

Sažetak: Energija vetra je efikasan obnovljivi izvor energije koji se danas uveliko koristi za proizvodnju električne energije na bezbedan i ekološki prihvatljiv način. Njena popularnost raste zbog problema globalnih klimatskih promena, rasta cena fosilnih energenata, povećanja zagađenja životne sredine, degradacije zemljišta, pojave kiselih kiša, izumiranja biljnog i životinjskog sveta i drugih ekoloških problema. Cilj ovog rada je analiza osnovnih poslovnih performansi, kao i rizika fluktuacije cena akcija domaće kompanije Fintel energija a.d. kao najznačajnijeg nezavisnog proizvođača električne energije iz energije vetra na energetskom tržištu Srbije. Rezultati analize su ukazali na postepeni pad likvidnosti i solventnosti njenog poslovanja, slabu efikasnost, kao i na činjenicu da je tek 2021. godine kompanija po prvi put ostvarila poslovni dobitak, što i nije redak slučaj sa novoosnovanim preduzećima. Uprkos tome, preporučuje se institucionalnim investitorima da drže akcije ove kompanije u svom dugoročnom portfoliu, dok bi za individualne investitore, bez visoko diversifikovanih portfolia, njena kupovina predstavljala nepovoljnu investicionu odluku zbog prisustva visokog nesistemskog rizika, manje tržišne likvidnosti, kao i manje fluktuacije cena i tržišne precenjenosti akcija ove kompanije.

Fluk tu a ci je de vi znog kur sa u uslo vi ma glo ba li za ci je svet ske pri vre de u ve li koj me ri uti ču na ma kro e ko nom ske fak to re po put BDPa, ce ne, ka mat ne sto pe, iz vo za i uvo za. Uti caj me đu na rod nog okru že nja na pro me ne de vi znog kur sa je sna žni ji što je tr žiš na na ci o nal na pri vre da otvo re ni ja. Me đu tim, to ne pod ra zu me va da li be ral ni je tr žiš te im pli ci ra i ve ću vo la til nost de vi znog kur sa. Iz tog raz lo ga, kre a to ri eko nom ske po li ti ke po seb nu pa žnju mo ra ju po sve ti ti me re nju po ten ci jal ne vo la til no sti de vi znog kur sa. Em pi rij ske stu di je spro ve de ne nad vre men skim se ri ja ma pri no sa na fi nan sij skim tr žiš ti ma po ka za le su da di stri bu ci je pri no sa ima ju kra je ve ko ji su te ži od kra je va nor mal ne di stri bu ci je i po tvr di le vre men sku pro men lji vost va ri ja bi li te ta, od no sno ne sta bil nost uslov ne va ri jan se. Spro ve de na su broj na fi nan sij skoeko nom ska is tra ži va nja na raz vi je nim tr žiš ti ma ka pi ta la ko ja upu ću ju na mo guć nost pred vi đa nja vo la til no sti kroz kra će vre men ske ho ri zon te (1, 29613031). Jed no od po sled njih is tra ži va nja po god no sti jed no di men zi o nih GARCH mo de la u prog no zi vo la til no sti de vi znih kur se va spro ve li su Pil be am i Lan ge land (2, 127142). Re zul ta ti nji ho vog ra da po ka zu ju da de vi zno tr žiš te mo že do bro pro ce ni ti bu du ću vo la til nost, gde su GARCH mo de li po ka za li bo lje per for man se u pe ri o di ma ni ske vo la til no sti. Naj ve ći broj stu di ja za pred met ana li ze ima ju is tra ži va nje vo la til no sti in di vi du al nih ak ci ja i ber zan skih in dek sa. Po red raz vi je nih tr žiš ta ka pi ta la, ko ja pred nja če u pri me ni raz vi je nih eko no me trij skih mo de la u in ve sti ci o nom od lu či va nju, po sled njih de se tak go di na pa žnju glo bal nih port fo lio me na dže ra pri vu kla su no vo na sta ju ća tr žiš ta ka pi ta la, u ko je svr sta va mo tr žiš te ka pi ta la Re pu bli ke Sr bi je. Va žnu spe ci fič nost no vo na sta ju ćih tr žiš ta nov ca i ka pi ta la pred sta