No abstract

UDC 27-75:159.923 Иновације у настави, XXVIII, 2015/2, стр. 89-96 37.017.93 др Бошко Миловановић данашње време запажамо активности новог историјско-методичко-педагошког пок-рета, заснованог на идејама персонализоване, индивидуализоване и диференциране наста-ве, као и субјективистичког приступа који уче-ника ставља у средиште образовног процеса. Те идеје и стремљења су вредни, уколико их посма-трамо у односу на наше запарложено школство, и поред свих опасности које прате деловање по-менутог покрета. Опасности се махом огледају у поједностављеном приступу проблемима (који 1 bosko.lj.milovanovic@gmail.com се, најчешће, непотребно праве и потом теорет-ски дефинишу), моделованим некреативним плановима и програмима, поистовећивању пој-мова информација и знање, давању предности формалном над суштинским, као и неадекват-ном "превредновању" књижевних дела која при-падају нашој и светској баштини. Свако прихва-тање другачијих и других модела образовања из окружења, из Европе, доноси опасности које су дубоко скривене, а чије су последице далеко-сежне. Наш просветни систем сада је на вели-ком тесту -треба да препозна за који модел об-разовања да се определи. Нема осмишљеног, ор- 90Бошко Миловановић, Хаџи Милош В. Видаковић ганизованог, успешног и квалитетног васпитања (када говоримо о васпитању, увек подразуме-вамо и образовање) савременог човека без јас-но формулисаног циља васпитања. "Складан и целовит развој личности не може се разматрати само са становишта субјекта, његових својста-ва и могућности, тежњи и интересовања, већ и са становишта објективних захтева друштве-ног живота и практичних суочавања са њима" (Đorđević, 2009: 42). Тако да, сагледавајући иде-ал образовања, говоримо о категорији са макси-малним општостима и вредносним захтевима из које произлазе норме, принципи, стратегије и задаци који усмеравају формирање личности. Реализовање личности није само њихово фор-мирање, већ и остваривање неког претпоставље-ног модела друштвеног живота у његовим раз-личитим аспектима. Који циљ васпитањем же-лимо да постигнемо, постаје дилема и значајно питање сваког друштва. На одређивање циљева суштински утицај имају различити фактори: со-цијално-економски, научно-технички, образов-но-културни ниво друштва, државне, политичке и друштвене организације, национална припад-ност, традиција, религијска и филозофска етич-ка усмереност, интереси посебних друштвених група, као и психолошке особености личности.Дете је мали човек, како у физичком сми-слу (што подразумева сличности и разлике при-мерене узрасту), тако и у духовно-емоционалном смислу (пошто духовни узлети и емоционални развој подразумевају постојање солидне "осно-ве", која је много више од назнаке будуће лично-сти). Не постоји идеалан човек, пошто би такво одређење захтевало објективан приступ, а, по на-шем мишљењу, такав је приступ немогућ, пошто све што сазнајемо -сазнајемо субјективно, и тако успостављамо субјективан однос према свему што нисмо ми. Развој "малог човека" нити тре-ба нити може да буде управљен према некаквом идеалном моделу. Оно у шта треба да се у...

САЖЕТАК. У овом раду аутор се бави местом и улогом читанке као уџбеника у образовању ученика млађих разреда основне школе. Особита пажња посвећена је структури читанке са методичког аспекта чија улога није само да пружа информације, већ развија и негује укусе и осталих емоционално-интелектуалних особина ученика. Ако читанку сведемо на извор информација, унапред смо јој наменили споредну улогу. Погрешно је поистовећивати нуклеус (језгро, суштину) читанке са информацијом.

Проблем истраживања у овом раду јесте допринос наставе Православног катихизиса у васпитању и образовању ученика основне школе за мир и демократију. У истраживању се пошло од опште претпоставке да настава Православног катихизиса, поред доприноса у развоју моралних и људских квалитета личности ученика, значајно може допринети њиховом васпитању за мир и демократију. Да би се то утврдило, у месецу јануару 2018. спроведено је истраживање на узорку од 126 наставника основних школа на подручју Пчињског округа, које је приказано у овом раду. Подаци прикупљени Скалером ПНОШ-ДВОУОШДГД (α = 0,81) обрађени су факторском анализом и t-тестом. Факторском анализом су издвојене три компоненте које указују на најчешћи допринос наставе Православног катихизиса у васпитању ученика за мир и демократију: 1) морално васпитање, 2) васпитање за демократију и 3) васпитање за мир (КМО = 0,73, заједничка варијанса = 63,03%, p = 0,000). Резултати добијени t-тестом су показали да постоји значајна разлика у проценама наставника који имају искуство у настави Православног катихизиса у односу на остале наставнике: t = 2,24, p = 0,014, h = 0,04 и у проценама наставника предметне и разредне наставе: t = 2,86, p = 0,009, h = 0,06 о доприносу наставе Православног катихизиса у васпитању за мир и демократију (Табела 7; Дијаграм 1).

Зборник радова Учитељског факултета, 9, 2015, стр. 83-92