Верски туризам, као и сви други видови туризма, добија на интензитету и на просторима БиХ, односно у Републици Српској, где се налазе бројни верски објекти и реликвије. Овај вид туризма је комплементаран са осталим видовима туризма, а посебно са манифестационим, бањским, транзитним, излетничким, конгресним и другим. На овим просторима налазе се верски објекти и обележја све три главне конфесије (православне, католичке и муслиманске). Манастири на подручју Републике Српске представљају значајна места окупљања верских ходочасника, посебно на подручју Требиња и Бијељине, односно Семберије. Верски туризам има многоструки значај за локално становништво јер упошљава извесни број туристичких запосленика и доноси све више прихода, подижући њихов животни стандард. Неопходно је, осим едукације људских ресурса у овом смеру, обезбедити и друге могућности у експанзији овог вида туризма, пре свега потребну инфраструктуру и финансирање смештајних капацитета.

Регија Републике Српске богата је природним ресурсима, има добар географски положај, богато културно и историјско наслеђе, постојећу туристичку инфраструктуру, познате туристичке производе и услуге у појединим деловима регије, мултиетнички карактер регије и различите традиције, а то све чини добре предуслове за развој профитабилних туристичких активности. Подручје општине Бијељина је веома перспективно и конкурентно, јер поред геотермалних ресурса разполаже и са остала два природна ресурса: плодним земљиштем и великим количинама квалитетне пијаће воде. Општина Бијељина, односно Семберија, има потребу и све предуслове за интензиван развој коришћења геотермалних енергетских ресурса. Потребно је дефинисати стратегију, чијом ће се реализацијом, под економски оправданим условима, обезбедити битна промена енергетске ситуације у општини, као и значајно учешће у енергетском билансу Републике Српске. Семберија има такве потенцијале и могућности на бази геотермалне енергије да може постати једна од најразвијенијих регија Европе. Концeпција одрживог развоја рeфлeктујe и захтeва значајни прeокрeт бројних визија и прeдстава о функционисању, односно о мeђузависности eкономских активности и природног окружeња. Мeђутим, концeпција одрживог развоја у први план истичe квалитативно унапрeђeњe у односу на квантитативан раст.

Turizam se poslednjih decenija pokazao kao svjetska privredna granakoja zauzima vodeće mjesto u odnosu na ostale grane privrede. Zamnoge zemlje i regije, turizam predstavlja osnovni instrument zapostizanje željenog nivoa regionalnog razvoja, prvenstveno zbogmogućnosti da stimuliše nove ekonomske aktivnosti. Istovremeno,omogućava ubrzanje lokalnog razvoja i porast zaposlenosti unerazvijenim područjima i turistički atraktivnim destinacijama.Turizam kao najveća svjetska privredna grana u pogledu efekata uekonomskom i društvenom razvoju, kao i brojnosti učesnika, upravozahtijeva planiranje, razvoj i upravljanje na održiv način, kako ne biuništio prirodnu sredinu i društvo od kojih zavisi. Intenzivan razvojturizma koji nije zasnovan na konceptu održivog razvoja uništava samsebe, jer postaje manje atraktivan za turiste, ali i opasnost za domicilnostanovništvo na određenim destinacijama. Istovremeno, naglasak je našto većem uključivanju lokalnih zajednica koje moraju shvatiti da uturizmu ekonomsku korist donosi ekološka odgovornost. Stoga jeneophodno donošenje strategije lokalnog razvoja, prije svega unedovoljno razvijenim destinacijama.U radu se razmatra uloga i značaj upravljanja održivim razvojem uoblasti turizma, kao šansa za destinacije lokalnog nivoa koje imajukomparativne prednosti i priliku da se izdvoje kao perspektivnaturistička destinacija.