Универзитет одбране у Београду, Војна академија Недељко С. Прдић ЈКП Тржница, Нови Сад Дејан М. Обућински Београдска пословна школа сновни циљ овог текста је оцена могућности за ефикасно шире-ње тржишта приватних здравствених осигурања на територији Републике Србије, као и социјални и економски импакт који би имала експанзија овог тржишта. Добро приватно здравствено осигурање, ње-гова сарадња и партнерство са државним здравственим осигурањем, као и уклањање бирократских препрека за ширење тржишта приватног здравственог осигурања допринеће бољем здравственом систему, б-ољим услугама у здравству, повећању здравља, радних способности, богатства, а самим тим и економије и социјалне структуре целе државе.Кључне речи: здравствено осигурање, социоекономски развој, при-ватно здравствено осигурање, осигуравајуће компаније Увод раво на здравствену заштиту је универзално људско право и може се сма-трати тековином савременог друштва и ознаком да је друштво цивилизова-но. Стога се у већини земаља сматра обавезним и остварује се путем обавезних видова здравственог осигурања. На њих се обавезује сама држава својим прописи-ма, као дугом који се грађанима враћа због њиховог држављанства, плаћања поре-за и осталих обавеза и дужности које грађани имају према држави (служење војске и слично). У највећем броју случајева овде је реч о осигурањима које је основала сама држава, али није реткост срести ни осигурања чији су оснивачи здравствене установе, групе грађана и синдикалне организације. Иако се здравствено осигура-ње које пружа држава данас сматра као нешто уобичајено и очекивано, није увек било тако. Настанак здравственог осигурања и здравствене заштите везује са за радничке покрете из друге половине деветнаестог века. И данас у већини земаља синдикати, путем својих овлашћених представника, играју значајну улогу у ствара-њу државне политике здравствених осигурања.Имајући у виду чињеницу да обавезно здравствено осигурање у Републици Србији не може да пружи све услуге свима, што је случај и у већини земаља на свету, јавља О П