Vezanost za mesto je u poslednje dve decenije predmet mnogih studija. Međutim, nema mnogo kroskulturalnih studija o toj temi. Cilj ovog istraživanja jeste utvrđi-vanje razlike u stepenu opšte vezanosti za kuću, susedstvo i grad između mladih u Beogradu i Helsinkiju, uz razmatranje socijalne i fizicke dimenzije vezanosti. Ispitan je i uticaj pola na sve tipove vezanosti, kao i uticaj rezidencijalnih varijabli. Podaci su prikupljeni Skalom vezanosti za mesto. Ispitanicima je zadat i upitnik o rezidencijalnim i sociodemografskim karakteristikama uzorka. Instrument je preveden na srpski i finski jezik uz poštovanje procedure prevoda instrumenata za kroskulturalne studije i zadat ispitanicima na njihovom maternjem jeziku. Ispitivanje je sprovedeno putem interneta, na uzorku od dvesta studenata psihologije, od toga 100 stanovnika Beograda i 100 stanovnika Helsinkija, ujednačenih po polu (60% ž, 40% m) i uzrastu (stari u proseku 24,4 godine). Među dobijenim rezultatima može se istaći sledeće: 1) mladi koji žive u Beogradu pokazuju veći stepen opšte vezanosti za svoj grad nego mladi koji žive u Helsinkiju za svoj, 2) Beograđani pokazuju i veću socijalnu vezanost za svoj grad, ali i kuću u odnosu na vršnjake iz Helsinkija, 3) fizička vezanost za kuću i grad takođe je značajno veća kod mladih Beograđana, 4) u srpskom uzorku postoje značajne razlike između muškaraca i žena u stepenu opšte, socijalne i fizičke vezanosti za kuću i fizičke vezanost za grad, dok u finskom uzorku ne postoje razlike u stepenu vezanosti za jedan od tri pomenuta životna mesta.