Anti-stigma programmes are important especially bearing in mind that participants who self-evaluated as having the least knowledge about ASD demonstrated the highest tendency towards stigmatizing the parents of a person suffering from ASD, and those of lower education demonstrated the highest tendency towards stigmatizing the family members.

The aim of this study was to explore extensity (regarding various life domains in which it appears) and intensity of experienced and anticipated discrimination of persons with physical disabilities; (2) to investigate how experienced and anticipated discrimination relate to each other; (3) to explore relations between experienced and anticipated discrimination and certain socio demographic variables (gender, marriage, residence, family type, employment and age). The levels of experienced and anticipated stigmatization were evaluated by Discrimination and Stigma Scale (DISC -12). The results showed that persons with physical disability experience discrimination in family life (63. 3%), (starting a family (65. 5%), marriage (45. 4%), role as a parent (45. 3%), in the experience of being avoided or shunned (42. 1%), in relation to professional staff (40. 3%), etc. They anticipate discrimination in making close relationships (46. 3%), in employment (30. 2%) and in education (24. 3%). Multiple regression analysis showed that experienced discrimination is a predictor of anticipated discrimination. Discrimination is more anticipated by unmarried participants, younger, participants living in extended families and by participants not living in their own apartments. It is necessary to design an anti-stigma campaign, which will lead to the reduction of experienced and anticipated discrimination.

Limited research has been done to explore parental perception of stigma. The present study developed the Parental Perceptions of Public Attitudes Scale to examine perceived stigma among Serbian parents of children with autism spectrum disorder (ASD) and children with physical disabilities (PD). The convenience sample consisted of 82 participants. A confirmatory factor analysis was done to validate the scale and a 9-item solution clustered into two factors proved to be the best model. Overall, the parents reported a low-to-moderate level of perceived stigma. Parents of children with ASD reported higher degree of perceived stigma compared to the parents of children with PD. The scale was useful in measuring parental perceived stigma and could be used in other Eastern European countries.

Високо образовање је делатност од посебног значаја за Републику Србију и део је међународног, а посебно европског, образовног, научног, односно уметничког простора. Остварује се кроз академске и струковне студије на основу одобрених, односно акредитованих студијских програма за стицање високог образовања. Подаци о високом образовању су резултат редовних годишњих истраживања која се спроводе у свим високошколским установама и прикупљени су путем индивидуалних упитника. За уписане студенте то је "Статистички извештај о упису студената" (образац ШВ-20), за дипломиране студенте "Статистички извештај за студенте који су завршили студије на високошколским институцијама" (образац ШВ-50) и за наставно особље "Извештај о наставном особљу и структури високошколских установа" (образац ШВ-21). Поред ове публикације, податке о високом образовању садрже и "Статистички годишњак Републике Србије", "Општине и региони у Републици Србији", "Статистички календар Републике Србије" и пригодне публикације које објављује Републички завод за статистику. Д и р е к т о р У Београду, 2019. Др Миладин Ковачевић 7 СТАТИСТИКА ВИСОКОГ ОБРАЗОВАЊА ПРАВНИ ОСНОВ Истраживања се спроводе на основу Закона о званичној статистици ("Службени гласник РС", број 104/2009), који је донела Влада. МЕТОДОЛОШКЕ ОСНОВЕ Циљ и садржај статистичких истраживања Задатак статистике високог образовања је да прикупља, обрађује и публикује податке о универзитетима, факултетима, академијама и високим школама и студијским програмима, врсти и степену студија, студентима уписаним и дипломираним на свим степенима студија (студије првог, другог и трећег степена) и наставном особљу по основним обележјима. Истраживања из области статистике високог образовања се спроводе у годишњој периодици и обезбеђују податке о броју и територијалној дистрибуцији високошколских институција, облику својине, степенима студија које организују и врсти студијских програма, о студентима који су уписали односно завршили одређени степен студија према полу, старости, претходно завршеној школи, начину финансирања током студија, социоекономском статусу студента, о мобилности студената, као и податке о наставном особљу. Извори података Подаци о уписаним и дипломираним студентима прикупљају се путем индивидуалних статистичких упитника "Статистички извештај о упису студената" (образац ШВ-20) и "Статистички извештај за студенте који су завршили студије на високошколским институцијама" (образац ШВ-50). Подаци о наставном особљу на високошколским установама прикупљају се путем збирног извештаја "Извештај о наставном особљу и структури високошколских установа" (образац ШВ-21), који попуњавају све високошколске установе. Обухват истраживања Обухват истраживањима из области високог образовања је потпун. Годишњим истраживањима о уписаним студентима (ШВ-20) и о дипломираним студентима (ШВ-50) обухваћени су сви студенти уписани на све степене студија у текућој школској години односно сви студенти који су завршили одређени степен студија у календарској години на свим високим школама, факултетима и академијама уметност...

No abstract