The coastal area of the Danube had the greatest strategic importance in the preservation of the waterway, which was the most important road in this part of Europe until the late 19th century. On the banks of the Danube were located the cradle of many civilizations that were built by European values and identities created by different people. As a natural border Danube has played a significant role in military strategy in the struggle for supremacy and domination of European territories, which are the most significant and most monumental fortress in Serbia, built right on the banks of the Danube. Cultural Route ?Fortresses on the Danube?, which floats our sector of the Danube, displays our most important monuments of military architecture in this part of Serbia, the preserved remains of seven fortresses: Bac, Petrovaradin, Belgrade, Smederevo, Ram, Golubacka and Fetislam. Mentioned fortress are an important resource for sustainable tourism development and an important part of the cultural corridor not only in Serbia, but also South-Eastern Europe, which value is recognized by UNESCO. A special segment of the tourism industry in the development of the Danube region represents the development of geotourism as tourism specific niche markets Danube fortresses, and other objects of natural and cultural heritage of the Danube basin is recognized as an interesting tourist destinations and sites worth visiting and retention during a cruise on the Danube. Protection of cultural heritage as a unique and irreplaceable wealth, is very important for the Republic of Serbia and the Danube Region. The development of ?cultural routes? and other forms of cluster connectivity properties of cultural heritage will help better interpretation of heritage and the creation of cooperative networks that will provide obtaining the status of an important heritage resource in the development of cultural tourism and to be involved in politics purposeful tourism planning. Moreover, investments in the restoration of the Danube fortress create the conditions for a greater volume of tourist traffic and a significant share of foreign tourists from cruise ships in their unique offer.

Speleological tourism in the world has a long tradition. Тhe environment of the karst underground has long attracted nature lovers, various researchers and tourists. Orlovača cave is one of the largest and most beautiful cave systems in Bosnia and Herzegovina and Republic of Srpska. Accordingly, in order to evaluate the tourist values of this locality, geoecological evaluation is applied by method of recreational potential and appraisal. The results should indicate the importance of cave tourism on the domestic and international markets, as well as preserving the environment in locality.

Извод: Туризам у бањама Србије има дугу традицију. За његово унапређење пот-ребно је анализирати низ елемената савременог живота и промене тражње на туристичком тржишту, са посебним освртом на здравље људи. У овом раду ана-лизирани су показатељи туристичке развијености бањских места у Србији (дужина боравка, коефицијент функционалности, искоришћеност капацитета и интензитет туристичког промета), за пописне године у периоду од 1981.-2011. године. Циљ рада је да се упореде промене и евентуално укаже на узроке нуме-ричких промена показатеља туристичке развијености. Резултати показују велике осцилације у промету туриста, смањење броја лежајева, као и генерални тренд смањења дужине боравка у бањама. Нова искуства и нови третмани захтевају промену традиционалног схватања бања као места здравственог туризма у дести-нације на којима су развијени други, специфични облици туризма. УводТуризам у бањама Србије заснован је на дугој и богатој традицији, која датира од друге половине 19. века. Први подаци о туристичком промету у Србији забележени су 1869. године у Врњачкој Бањи, а нешто касније се помиње и Сокобања (1893.) (Јовичић, 2008).Крајем 19. и почетком 20. века од бројних "народних бања" израстају праве бање, чије су воде медицински испитане и које су хиги-јенски уређене. Тада су се од осталих издвојиле Врњачка Бања, Сокобања и Бања Ковиљача, затим Буковичка Бања, Рибарска Бања и Врањска Бања. О њима се старала држава и за време сезоне, у трајању од два до три месеца, одређивала је најбоље лекаре -"окружне физикусе" да се брину о посетиоцима (Маћејка, 2003 (Станковић, Јовановић, 2006). Након застоја у Другом свет-ском рату, бањски туризам је нагло оживео, подстакнут државном соци-јалном политиком, па су 1960. године бање законом добиле статус приро-дних лечилишта. Брзо се повећавао и број бања које су пружале и здравс-твене и туристичке услуге, а оскудна материјална туристичка база хотел-ских и лечилишних објеката компензована је смештајем у приватним домаћинствима који је дуго времена учествовао и до 75% у укупним бањ-ским капацитетима (Јовичић, 2008). Просперитет бањског туризма преки-нула су ратна догађања на територији бивше Југославије почев од 1991. године. Пад туристичког промета трајао је до 2002. године, када се запа-жају извесна побољшања (Станковић, 2005). Бањски туризам Србије карактерише изразита доминација промета домаћих гостију, док је учешће иностране клијентеле на веома ниском нивоу и има маргиналан карактер. Могућности развоја бањског туризма у Србији знатно су веће од садашњег нивоа стручности запослених, садржаја и дужине боравка, обима туристичке пропаганде, стања изграђености и опремљености здравствених установа, туристичко-угоститељских објеката, инфраструктуре, квалитета услуге и других показатеља (Станковић, 2009).Данас се улога бања значајно променила, пре свега у основним разлозима (мотивима) људи који их посећују. Бање се сматрају местима која нуде терапеутске услуге углавном засноване на примени термалне и/или минералне воде. Ове услуге спроводи квалификовано особље у професионалном, опр...