Akne vulgaris su hronično inflamatorno obolenje pilosebacealne jedinice. Dermatološka obolenja često su asocirana sa psihološkim problemima koje ima pacijent. Psihodermatološke bolesti (akne) su asocirani sa kožnim simptomima koje nisu direktno povezani sa psihom, ali reaguju na emocionalne situacije,kako što je stres. Cilj ovog rada je da se utvrdi da li postoje određene psihološke karakteristike, koje su zajedničke za čitavu grupu obolelih, i da li postoji korelacija između težine kliničke slike i psiholoških parametara. Naše istraživanje je obuhvatilo 30 pacijenata sa tri klinička oblika akni.Za identifikaciju i dijagnostiku psihičkih poremećaja korišćen je test ličnosti Kornel-index. Zastupleni rezultati su neurastenični parametri, parametri konverzije i parametri psihopatije u različitom procentu kod oba pola i različite kliničke slike. Dobili smo pokazatelje za grupisanje više jednovremenih nalaza. Pokazali smo korelaciju udruženih 2-6 psihosomatskih poremećaja kod muškog pola sa lakšim oblikom akni. Kod ženskog pola sa bilo kojim oblikom akni, odgovorni su bili 7-12 udruženih nalaz. Udruženost više psihosomatskih faktora može da bude odgovorna za pojavu bilo kog oblika acne vulgaris.Klučne reči: psihodermatološki poremećaj, oblik kliničke slike, psihološki parametri. UVODAkne vulgaris su svakodnevni kožni poremećaj koji se javlja kod 85% adolescenata i mladih. Zadnjih godina došlo je do pomeranje uzrasta, od školske dece do starijih tinejdžera i do radne populacije (iako češće u blažem obliku,ali trajnijem. Od posebnog značaja je psohosocijalni uticaj akni kod adolescenata, životnom dobu u kojem njihova pojava dovodi do potrebe za suočavanjem sa promenom u telesnom izgledu, koji je značajan i bez akni. Drugo i same godine adolescencije su kritično doba za razvoj identiteta, koji je važan deo u razvoju slike o sebi, vlastitom telu, polna sazrevanja i socijalizacija osobe [1]. Uticaj acni na slici o svome telu je glavni factor koji se povezuje sa simptomima depresije i suicida [2].Acne vulgaris i Psoriasis vulgaris, često se smatraju nevažnim u usporedbi sa bolestima drugih organskih sistema, ali instrukcije za ispitivanje kvaliteta života ukazali su da ove bolesti mogu da rezultiraju sa smanjenim samopoštovanjem, poteškoćama u društvenom funkcioniranju, kako i u povećanju incidencije anksioznosti, depresije i suicida [2]. Brojna su istraživanja pokazala da 30-50% bolesnika sa aknama u uzrastu od 12-20 godina imaju simptome anksioznosti, depresije, osećanje stida i socijalne izolacije,smanjenje samopoštovanja i samopouzdanja [2,3,4,5,6].Kožne bolesti kao što su: acne vulgaris, psoriasis vulgaris, alopecia areata, dermatitis atopica, purpura psihogenes, rosacea, dermatitis seborhoica i urticaria pripadaju grupi psihosomatskih poremećaja. Akne vulgaris je obolenje kože koje je značajno povezano sa stresom. Važno je znati da nije uzrokovano stresom, ali ga stres pogoršava [7].Klinička slika acne vulgaris. Postoji polimorfizam. Fizički znaci su seboreja, ne-upaljena i upaljena ošte-ćena koža i ožiljci. Postoje ...

Kvalitet života (QoL) se koristi u prirodnim i društvenim naukama kao relativno nova kategorija kojoj se poklanja sve veća pažnja u istraživanjima. Kvalitet života u vezi sa zdravljem je termin koji se uobičajeno se koristi kada se QoL odnosi na zdravlje. Sve je veći broj istraživanja i studija koje se baziraju na ispitivanju QoL. U radu je analiziran koncept QoL, mogućnosti merenja QoL, a poseban akcenat je na merenju QoL u dermatovenerologiji. S obzirom da kožne bolesti imaju poseban značaj za obolelog, navedeni su dermatološki indeksi kvaliteta života, posebno kvalitet života dermatoloških bolesnika (DLQI).Ključne reči: zdravlje, kvalitet života, dermatološki upitnici kvaliteta života UVOD POJAM I DEFINICIJAKvalitet života (eng. Quality of life-QoL) je širi pojam koji se koristi u prirodnim i društvenim naukama kao relativno nova kategorija, kojoj se poklanja sve veća pažnja. Može se odnosti na aspekte spoljašnje sredine, sredine u kojoj živimo, socijalno-geografske aspekte i drugo. Kada se QoL odnosi na zdravlje, uobičajeno se koristi termin "kvalitet života u vezi sa zdravljem" (engl.Health related quality of life-HRQoL). QoL se odnosi na socijalno, emocionalno i fizičko blagostanje bolesnika posle lečenja, odražavajući definiciju zdravlja Svetske zdravstvene organizacije (SZO), tako da i interesovanje za QoL raste od 40-tih godina prošlog veka, a naročito od donošenja ove definicije zdravlja SZO, 1957.godine [1,4]. Iz ove definicije SZO proističe da je zdravlje veoma složena kategorija, pojam zdravlja se značajno proširuje i obuhvata opšte i lične potrebe, motive i psihološke osobine ličnosti, obrazovanje, kulturu, tradiciju, veroispovest i dr. Zanemarivanje mnogobrojnih uticaja koji određuju kvalitet života i kvalitet zdravlja značajno umanjuje uspehe medicinskih istraživanja i zaključaka koji se na osnovu njih donose [1]. Međutim, teško je dati jedinstvenu definiciju pojma QoL s obzirom na njegovu širinu i brojne faktore koje obuhvata [3,4].SZO promoviše zdravlje kao " proces koji omogucá ljudima da povecáju kontrolu nad svojim zdravljem i njegovim determinantama , i time poboljšaju svoje zdravlje" (Povelja SZO Bangkok, 2005). Jedna od najvažnijih determinanti zdravlja je QoL [5][6][7][8].Multidimenzionalni naučni koncept QoL prema Međunarodnom udruženju za istraživanje QoL ima korene u istraživanju sreće, istraživanju socijalnih pokazatelja i istraživanju zdravstva. Grupa eksperata SZO dala je definiciju QoL 1994.godine koja uzima u obzir zapažanja pojedinca i njegov odnos prema okolini: "Kvalitet života je percepcija (zapažanje) pojedinca o sopstvenom položaju u životu u konteksu kulture i sistema vrednosti u kojima žive, kao i prema svojim ciljevima, očekivanjima, standardima i interesovanjima. Ovaj široki koncept čine: fizičko zdravlje pojedinca; psihički status; materijalna nezavisnost; socijalni odnosi; odnosi prema značajnim karakteristikama spoljašnje sredine". Pokazalo se da u praćenju toka neke bolesti nisu dovoljni, iako su važni, znaci i simptomi te bolesti, već i to kako pacijent doživljava...