Извод: Географија је једна од најстаријих наука са израженим холистичким присту-пом у концептуализацији интеракције природе и друштва, живог и неживог у живот-ној средини. Временом она садржински и појмовно, увећава и усавршава способност истраживања и тумачења сложених релација у системима животне средине. Тако је географија од препознатљиве науке о природи и друштву постала и релевантнa наука о животној средини. Пораст свести о еколошкој кризи ствара услове у коjима наука, теорија и пракса географије животне средине има перспективу раста и развоја. Уос-талом, друштво никад није било толико заинтересовано за питања животне средине као што је то случај данас, а у многим земљама се ови проблеми рангирају као егзис-тенцијално и развојно најзначајнији. Оваква перцепција проблема животне средине доприноси потреби раста научног и практичног интересовања за стање окружења, али и даљу научну и друштвену афирмацију географије животне средине.Кључне речи: животна средина, географија, екологија, географија животне средине Предат: 1. септембар 2014; прихваћен: 11. октобар 2014. УводЖивотна средина све више постаје област интересовања низа нау-ка -географије, биологије, економије, права и других. Географија има цен-трални значај у њеном изучавању (Vaillancourt, 1995, с. 3; Љешевић, Милинчић, 2009, с. 424), али и необичну снагу у интегрисаној науци човек -животна средина (Turner, 2002, с. 63). У ширем смислу географија има пре-судан утицај у модерном схватању простора (Dourish, 2006, с. 301