Economic diplomacy as such includes targeted activities carried out by representatives of one country with representatives of another country, which in their core aim to increase foreign investments, greater volume of exports or imports, as well as strengthening the positions of domestic companies in other countries. In addition to the aforementioned activities, economic diplomacy also includes activities that a country undertakes by participating in international economic organizations as well as joining them. This discipline represents the future and the direction of diplomacy of every modern state that wants to survive in today's market conditions, which are unstable, changing and a decisive factor for every participant. The main goal, focus and function of economic diplomacy must be the protection of national economic interests in every international relationship, whatever level it may be. In this paper, economic diplomacy as a discipline will be dealt with, a short theoretical review will be given, as well as the author's perspectives and views on the progress of the Republic of Serbia and the countries of the region in this field.

The term Byzantium or Byzantine Empire is used for a state creation that existed from the 4th to the 15th century, more precisely until 1453 and the fall of Constantinople due to the Ottoman conquests. Regardless of what historical discussions and opinions otherwise differ regarding the origin of Byzantium, in this scholarly work May 11th, 330 AD, was taken as the beginning of the Byzantine Empire, the date when New Rome came into existence (Greek NέaῬώme, Lat. Nova Roma) at the site of the Byzantine Greek colony. The paper will analyze the influence of Byzantine law on the further development of the law in the world, as well as the temporal continuity and development of Byzantine law that relies on Roman law. In addition, through a comparison of the Byzantine Code Members and later Dusan's Code, the theory of legal transplants developed by Alan Watson will be analyzed.

Управни спор је настао као последица либералистичко-индивидуалистичких схватања после Француске буржоаске револуције, ради заштите појединаца према држави и јавној власти. Управни спор се у политичким системима од XIX века на различите начине развијао.

Crimen laesae maiestatis − ембрион савременог концепта велеиздаје Апстракт: Издаја је од памтивека била жигосана као радња коју човек може да предузме. У моралном погледу, и то са аспекта различитих моралних поредака и углова, нема горег чина од издаје-било да се ради о издаји пријатеља, породице, све до издаје заједнице. Чак и убиство, у свом чистом облику (лишено елемената издаје), поготово убиство на мах, представља лакши преступ у моралном смислу. У овоме раду се настоји да се направи правноисторијски осврт на питање велеиздаје, почевши од њеног настанка као правног појма, развоја у римском класичном и посткласичном праву, преваљивања дугог пута кроз средњи век, па све до њеног правног статуса последњих векова и деценија, како у упоредном праву, тако и у позитивном праву Републике Србије. Велеиздаја, иако измењена и модификована у односу на њене корене, и даље веома подсећа на деликт из кога је насталасrimen laesae maiestatis. Анализа спроведена у овом раду води ка закључку да је ембрион савременог концепта велеиздаје антрополошки дубоко утемељен у прошлости, а први пут озбиљније правно артикулисан у римском праву. Аутор истиче да је свевременост овог института недвојбена и да је он током историје у свим периодима неопходан ради заштите државе. Али, притом се залаже за потребу да се очува онај изворни циљ из времена кад се код Римљана maiestas доживљавала као достојанство римског народа, и да се не претвори у онај изопачени, када се свео на недодирљивост појединца.