Istraživanje je imalo za cilj da ispita stepen teškoća koji odrasle osobe sa flacidnom dizartrijom doživljavaju u različitim komunikacionim situacijama. Uzorak je činilo 30 ispitanika uzrasta od 36 do 87 godina (AS=66,47), od čega je 56,70% osoba muškog, a 43,30% osoba ženskog pola. Primenom VHI (Voice Handikep Index) skale je procenjeno koliko poremećaj glasa koji se javlja u sklopu dizartrije utiče na kvalitet komunikacije. Utvrđeno je koje komunikacione situacije predstavljaju problem osobama sa flacidnom dizartrijom i u kom stepenu. Viši prosečni skorovi na celokupnoj skali, kao i na supskalama ukazuju na veći stepen komunikativnih teškoća. Rezultati su pokazali da su odrasle osobe sa flacidnom dizartrijom na celokupnoj skali imale prosečan skor (AS=45,07) koji ukazuje na umeren stepen doživljenih komunikativnih teškoća. Pored toga, skorovi na pojedinačnim supskalama (fizičkoj AS=17,53; funkcionalnoj AS=16,37; emocionalnoj AS=11,17) isto ukazuju na umeren stepen teškoća zbog poremećaja glasa, a koji ispitanici doživljavaju u pojedinačnim domenima koji utiču na kvalitet komunikacije. Osobe sa flacidnom dizartrijom mogu imati ozbilјne promene u glasu i govoru izmerene primenom objektivnih tehnika procene. Međutim, rezultati samoprocene kvaliteta komunikacije su pokazali da ove osobe ne opisuju svoje komunikativne deficite u teškom stepenu. Navedno ukazuje na značaj primene i objektivnih i subjektivnih metoda u proceni poremećaja glasa i govora.