UVODS obzirom na sve veću učestalost malignih bolesti širom sveta u terapiji kancerskog bola povećana je upotreba analgetika iz grupe opioida. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije 2012. godine je zabeleženo 14,1 miliona novodijagnostikovanih i 8,2 miliona umrlih pacijenata od maligne bolesti (1). Dugotrajna upotreba opioida udružena je sa endokrinopatijom koja se, između ostalog, manifestuje androgenom deficijencijom. Androgena deficijencija izazvana opioidima (OPIAD sindrom ili opioid-induced androgen deficiency syndrome) nastaje kao posledica niskih vrednosti folikulostimulirajućeg (FSH) i lutenizirajućeg (LH) hormona u serumu, što je i uzrok neadekvatne produkcije polnih hormona (testosterona i estrogena) i nastanka hipogonadizma (2, 3).Simptomi i znaci hipogonadizma uključuju gubitak libida, erektilnu disfunkciju, sterilitet, depresiju i anksioznost, poremećaj spavanja, normocitnu normohromnu anemiju, smanjenje mišićne mase, osećaj premora i slabosti, noćno znojenje i valunge, iregularnost menstrualnog ciklusa, galaktoreju, smanjenu maljavost i smanjenje mineralne gustine kostiju, što za posledicu ima osteoporozu (4-6). OPIAD sindrom se javlja kod pacijenata obolelih od maligne bolesti, kod kojih se u terapiji bola koriste opioidi, bez obzira na vrstu i lokalizaciju maligniteta (2, 3). PREGLED LITERATURE SAŽETAK