No abstract

Disekcija aorte je jedno od najhitnijih stanja u kardiovaskularnoj hirurgiji. Preko 40% pacijenata ne stigne do ustanove tercijarnog tipa, a više od četvrtine umire u prvih 24 časa po nastanku disekcije. Prikaz slučaja: Muškarac star 37 godina primljen je na Institut sa jakim retrosternalnim bolovima, koji su bili refraktorni na vazodilatatornu terapiju nitroglicerinom. Suspektna disekcija aorte dijagnostikovana je multidetektorskom kompjuterizovanom tomografijom (MDCT) grudnog koša i transtorakalnim ehokardiografskim pregledom (TTE). Na MDCT grudnog koša i abdomena registrovana je velika, heterogena, feohromocitomu slična masa nadbubrežne žlezde. Zbog hemodinamske nestabilnosti bolesnika i hitnosti operacije, indikovano endokrinološko ispitivanje i kompletna dijagnostika potencijalnog feohromocitoma su odloženi za period nakon operativnog lečenja. Diskusija i zaključak: U lečenju bolesnika sa suspektnim feohromocitomom i akutnom disekcijom aorte, od krucijalnog značaja je obezbediti hemodinamsku stabilnost pre same hirurške intervencije. Hronična vazokonstrikcija, uzrokovana visokim vrednostima cirkulišućih kateholamina, može izazvati tešku, malignu hipertenziju. Da bi se prevazišli najvulnerabilniji periodi, uvod u anesteziju i perioperativne hemodinamske oscilacije, u upotrebi je kratkodelujući alfa-1 adrenergički blokator-fentolamin. Najveći izazov za anesteziologa u lečenju feohromocitoma i posledične disekcije aorte predstavlja brzo prepoznavanje simptoma bolesti i blagovremeno postavljanje prave dijagnoze, kako bi se smanjio mortalitet.