The paper presents results of a study on physical, chemical and some biological parameters of water quality of Black Lake in order to estimate the state and degree of eutrophication. It is the shallow lake margin covered in macrophyte vegetation that largely contributes eutrophication. The sampling was conducted at two locations on water surface and immediately above the lake bottom, as well as at the most abundant water spring located next to the lake and at the lake distributary. The study was carried out in line with the relevant procedures in August 2015. Results of the physical and chemical analyses indicated high water quality. Microbiological parameters of water quality showed that there was no continuous contact between the lake and fecal substance but the number of aerobic psychrophilic and mesophilic heterotrophic bacteria suggested that there was organic substance in the water. Values of saprobic indices indicated transition state between oligosaprobic and þ-mesosaprobic water.

The research refers to the physical, chemical and microbiological parameters of the Bilecko Jezero Lake water quality. The monitoring of physical and chemical parameters and their interaction with other parameters helps estimate the water quality and any possible changes. Some parameter values and their alteration directly affect the water life. The research was performed at three sites: the Grancarevo watergate, the Trebisnjica River fountain and Orah in the period 2006-2009, and the results of conducted physical and chemical analyses indicate that the water quality was satisfactory, albeit with certain deviations. Bacteriological analyses showed that the water of Bileca accumulation, especially at the Izvor site, was burdened with fecal material.

Just like throughout history, nowadays west Balkans is the space of merge of different interests of geopolitical factors on both global and regional levels. The key geopolitical processes in this region are articulated via the goals of globalism, i.e. so-called new world order. In 1990s, a powerful west Balkans country – former SFR Yugoslavia, which was ethnically, nationally, religiously, and culturally heterogenous – presented an obstacle. So in early 1990s this country was violently broken into theelements of its heterogeneity and internal animosity, which were further supported by intersts of globalism, European regionalism, Islamic fundamentalism, and ancient interests of Vatican. The newly-formed countries resulting from SFRY break-up are now burdened by a whole range of complex geopolitical and total development problems. Some of these are already members of EU and NATO, some are attempting to become members, and only rare ones are trying to keep neutral position. Practically, the West already has a full control over most west Balkans and has a strong geopolitical impact on total development procsses in the newly-formed states. It also has impact on the position of these states within their neighboring region. Opposite of western interests, the renewed „New Russia“, has had a larger geopolitical and economic global impact, including west European. Practically, the west Balkans merges geopolitical and geostrategic interests of the West and the process of globalism that targets at a unipolar world on one side, and interests of Russia and the concept of multipolar world on the other. One such state of affairs warms up the old and generates the new problems in all west Blakans countries and their interstate relations.

* Висока школа за туризам и хотелијерство, ТребињеАпстракт: Jедан од основних проблема науке и праксе, тиче се одрживог раз-воја: привреде, становништва, насеља, природних система, еколошких система, животне средине и живота уопште. Ова питања су у тијесној вези са планирањем и уређењем простора, гдје је планирање одрживог развоја туризма само један од фактора одрживости система. Одговоран приступ животној средини подра-зумијева интегрално планирање и интегралан развој, гдје такав приступ чини основ одрживом развоју туризма. Тенденција раста и развоја туризма као гло-балног процеса, указује да је туризам брзорастућа "индустрија" која значајно утиче на национални и глобални економски развој. У том смислу је неопходно, да се одрживи приступ развоју туризма источне Херцеговине базира на план-ском усмјеравању главних развојних процеса на бази вредновања туристичких потенцијала у циљу остваривања стратешких циљева и праваца одрживог раз-воја туризма на овом простору. Источна Херцеговина је географски појам за ју-гоисточни дио Републике Српске, који обухвата административно-територијал-не јединице: Требиња, Билеће, Љубиња, Берковића, Гацка, Невесиња и Источ-ног Мостара, са 365 насељених мјеста и површине 3.827 квадратних километара.Кључне ријечи: одрживи развој, туризам, источна Херцеговина, стратешки правци развоја. Уводни приступ одрживом развојуПроблематика одрживог развоја релативно је новијег датума. Идеја о одрживом развоју јавља се почетком седамдесетих година два-десетог вијека, док пуну афирмацију стиче крајем осамдесетих година (1987) у извјештају Брундтланд комисије; свјетске комисије за околи- ну и развој под називом "Наша заједничка будућност". У том извјештају одрживи развој је дефинисан као онај развој који је усмјерен тако да се задовоље потребе садашње генерације, на начин који не доводи у питање могућност будућих генерација да подмире своје потребе. Одр-живи развој је усвојен од стране УН као стратешки циљ, на Самиту о планети Земљи у Рио де Женеиру, 1992. године. Овај Самит је по први пут повезао питања развоја и заштите животне средине. Осим тога, ус-војено је неколико важних докумената, међу којима су и Декларација о животној средини и развоју, познатија као Рио декларација, Конвенција о промјени климе, Конвенција о биолошкој разноврсности, Принцип о управљању, заштитити и одрживом развоју свих типова шума, као и Акциони план одрживог развоја за 21. вијек, назван Агенда 21. Једно од поглавља Агенде 21. "битним групацијама" посвећено је улози локал-них власти. Са свих страна свијета, разна тијела наглашавала су њихову кључну улогу у конкретној примјени одрживости на локалном нивоу. Из овог је и произашла препорука дата у 28. поглављу -да локалне влас-ти треба да се консултују са становништвом у погледу осмишљавања стратегије за стварање Локалне Агенде (ЛА). У многим регионалним системима, државним структурама па и у најширем јавном мњењу, још увијек диминира схватање да је заштита животне средине у сукобу са интересима привредног развоја, што значи неповезива је са растом друштвеног производа, живо...