Годишњак Факултета за културу и медије, бр. 6, год. VI (2014): стр. 47-74 УДК 94:355.13(497.11)"1914" 159.922.4(=163.41) 1СашаЂ.Руже ско вић*1 Архив Срби је Бео град Када данас гово ри мо о гегу ли, могли би смо га опи са ти, као нека-кво чуд но ство ре ње налик на вој ни ка. На гла ви је носио ружну капу, са уши ма упр тим наго ре, био је обу чен у јед ну ваздан заро за ну, поце па ну и масну уни фор му. На раме ну је носио пушку, пре ко леђа шаре ну сељач ку тор би цу, на нога ма исте такве вуне не чара пе и опан ке са носе ви ма. Вер-ни сапут ник биле су му вашке. Заси гур но то није био вој ник са којим би неко желео да одр жи пара ду. Пуно је гла до вао, а могао је мно го да поје-де, 'лебац му је био основ на хра на. Волео је да у чуту ри уме сто воде носи "муче ни цу". У три спо је на рата у који ма је уче ство вао, боло вао је од свих боле сти које могу неку вој ску да заде се. У напад је пола зио са бор бе ним покли чем "ура" 2 , и тада би тај ваљак који меље све пред собом, рет ко ко могао да зау ста ви. Када би бежао, и тада би га тешком муком задр жа ли. Када би оти шао у поза ди ну, одмах су при сти за ле жал бе на њего ве неста-шлу ке, попут малог дете та. Уоби ча је на казна за њега био је шамар, за већи пре ступ бати не, а за дезер тер ство, смрт стре ља њем. Његов супер херој био је Мар ко Кра ље вић а нај ве ћи јунак Милош Оби лић. Спа вао је под ведрим небом или у зему ни ци. Мно го је псо вао и чезнуо за кућом. Удру же ни непри ја тељ га је про те рао из отаџ би не, сво је кости је оста вљао по бес пу ћи ма Алба ни је, Црне Горе, сву да по Евро пи, што код саве зни ка, што у роп ству код непри ја те ља, у Јон ском мору, Афри ци, Руси ји, дале-ком Сиби ру, Ман џу ри ји и ко зна где још. Неким чудом је пре жи вео, ви-део је море и слав но се као побед ник вра тио сво јој опљач ка ној и пору ше-ној кући. Пре почет ка првог рата (Први бал кан ски рат), свет ска јав ност га је ома ло ва жа ва ла, након дру гог (Дру ги бал кан ски рат) при пи са ли су му рат не зло чи не, у тре ћем (Први свет ски рат) је сте као свет ску сла ву, да су га пошто ва ли и при ја те љи и непри ја те љи. Где год се поја вио, гле да ли су га са пошто ва њем, о њему се чуло чак у дале ком Јапа ну, Шри Лан ки и Аме ри ци. После рата нашао се у некој новој држа ви, где је постао брат са сво јим непри ја те љем. Потом ци су га се прво сти де ли, желе ћи да избри-шу сећа ње на њега, а затим вели ча ли на све ча но сти ма као неко има-ги нар но биће које се више ника да у њего вом наро ду није поја ви ло. Чак и данас се њего ви боје ви и мане ври про у ча ва ју на пре сти жним вој ним ака де ми ја ма по све ту. 1 С. Јаковљевић, Српска трилогија II Под крстом, Delta presss, Београд, 1986, 9. 2 Српски борбени поклич "ура", можемо упоредити са руским "ура", бугарским "уре" или јапанским "банзаии".
ГЕГУ ЛА(РЕПО ЊА)УРАТУ
