Brojne odgojne vrijednosti volonterstva potvrđuju opravdanost zahtjeva za njegovim uvođenjem na sve razine u odgojno-obrazovni sustav u Hrvatskoj. Pri tome je iznimno važno da volonterski rad bude dobro promišljen, planiran, organiziran i vođen, u skladu sa zakonskim odredbama, etičkim načelima i odgojnim ciljevima. Na temelju analize zakonskih odredbi i prakse, u radu se prikazuje na koje sve načine odgojno-obrazovne ustanove mogu djelovati s ciljem poticanja i razvijanja kulture volonterstva. Pri tome osobito značajnu ulogu imaju sveučilišta, što se u radu potvrđuje analiziranjem najčešće korištenih modela na inozemnim sveučilištima i daju zaključci i preporuke za hrvatska sveučilišta. U Hrvatskoj je volonterska infrastruktura u domeni civilnog društva nedovoljno razvijena te se zbog nedostataka sredstava ne provodi kontinuirano edukacija volonterskog menadžmenta. Edukaciju volontera i organizatora volonterskih aktivnosti mogu provoditi sveučilišta, primjerice Centri za obrazovanje nastavnika, Službe za cjeloživotno obrazovanje, Uredi za karijeru i Studentska savjetovališta, te mogu biti nositelji stručnog usavršavanja postojećeg kadra od kojeg se očekuje implementacija volonterskih programa u njihove ustanove, udruge i organizacije. Promatrano dugoročno, najbolji rezultati dobit će se uključivanjem ovih sadržaja u studijske programe obrazovanja odgajatelja, učitelja, nastavnika, djelatnika stručnih službi, socijalnih radnika, medicinskih sestara i svih ostalih koji će se u svom budućem radu susresti s volonterima i organiziranjem volonterskih aktivnosti.Ključne riječi: obrazovanje, odgojne vrijednosti volonterstva, odgojno-obrazovne ustanove, sveučilišta, volontiranje UvodBrojna istraživanja provedena širom svijeta pokazala su pozitivan utjecaj volontiranja na volontera te pozitivne posljedice za društvenu zajednicu (Moore i Allen, 1996.; Wilson i Musick, 1999.;Lightfoot i Lum, 2005). Gotovo da nema odgojnog područja na koje volontiranje ne djeluje poticajno. Volontiranje je aktivnost kojom se razvijaju pozitivne

Porodica je klјučni segment svakog društva i svojim kvalitetom opredjelјuje u velikoj mjeri i kvalitet društvene zajednice po svim njegovim aspektima i u cjelini. Svojim sinergijskim efektom, kvalitetna porodica obogaćuje društvo kako sa humanističkog, ekonomskog, ali i političkog aspekta. Danas, u osnovi savremnog društva je težnja ka demokratizaciji u čijom diskusu je čovjek i njegova prava implementirana kroz entitet porodice i njena demokratska prava kroz entitet šire zajednice. U ovoj prirodno definisanoj uzročno-poslјedičnoj vezi porodice i društva postavlјa se problemsko pitanje u kojoj mjeri viši nivo kvaliteta ličnih i porodičnih vrijednosti može doprinijeti većoj demokratizaciji društva u cjelini. U radu se postavlјa glavna hipoteza da „podizanje ličnih i porodičnih vrijednosti u lokalnoj zajednici značajno može uticati na nivo demokratizacije u društvu“. Dostizanje višeg stepena demokratizacije društva uslovlјen je, između ostalog, i njegovim ekonomskim, političkim i društvenim razvojem što eksplicitno utiče i na razvoj porodice u društvu po svim aspektima njene vrijednosti. Ovaj neraskidivi spoj razvoja porodice kroz razvoj društva i obrnuto, klјučni je intermedijar dostizanja nivoa demokratizacije na viši, kvalitetniji nivo.

Рад под називом "Финансирање и значај малог бизниса у подстицању привредне активности" се бави проблематиком који је то адекватан модел финансирања дјелатности малих предузетника и какав је њихов значај у подстицању опште привредне активности. Предмет истраживања су модели финансирања малог бизниса у развијеним тржишним економијама. Основни циљ рада је да се дефинишу модели, наведу карактеристике и тенденције у финансирању малог бизниса и дефинише адекватан одабир структуре финансирања малих и средњих предузећа на бази детерминанти као што су: економска политика земље, регулатива, традиција у развоју малог бизниса, субвенције и степен мотивације малих предузетника. Истраживање се темељи на доказивању постављене хипотезе да финансирање и подстицање развоја малог бизниса имплицира развој привредне активности и повећање запослености. У истраживању су кориштене научно-истраживачке методе, као што су метода анализе и дескриптивна метода да се објасне постојећи облици финансирања малог бизниса у свјетској пракси и домаћем окружењу, те индуктивна и дедуктивна метода да би се донијели исправни закључци на основу резултата истраживања. За издвајање небитних и истицање битних елемената у раду су кориштене методе апстракције и конкретизације, те методе спецификације и генерализације. Кључне ријечи: Мали бизнис, традиција малог бизниса у пословању, мотивација предузетника, ризици финансирања, приватни инвеститори.