СажетакУ овом раду вршена је упоредна анализа такмичарских састава са обручем, лоптом и вијачом код шест најбоље пласираних такмичарки са Светског првенства у Москви 2010. године и шест најбоље пласираних такмичарки са Првенства Србије у Београду 2010. године. Анализа је вршена са аспекта заступљености тежина телом из различитих структурних група (скокова, равнотежа, окрета, покретљивости и таласа) и то у саставима са реквизитима у којима су се такмичарке на оба првенства подударале (обруч, вијача и лопта). Циљ истраживања био је да се анализом видео снимака састава са оба првенства утврде сличности и разлике у структури скокова, окрета, равнотежа и елемената покретљивости и таласа код првих шест такмичарки са оба такмичења. Резултати истраживања су показали да су светске такмичарке на далеко вишем нивоу, у погледу технчке вредности састава, од српских такмичарки. Такмичарке светског нивоа, у саставима са вијачом, обручем и лоптом, изводе тежине већих просечних вредности из свих структурних група, и ове разлике су већином статистички значајне. Највеће разлике се уочавају код окрета, док су разлике у структури елемената покретљивости нешто мање у односу на остале структурне групе.Кључне речи: ТЕХНИЧКА ВРЕДНОСТ / ТЕЖИНЕ ТЕЛОМ / РИТМИЧКА ГИМНАСТИКА / СТРУКТУРНЕ ГРУПЕ Кореспонденција са: Слободанка Добријевић, Спортски клуб "Ин" Београд, Нехруова 188/41, Нови Београд; e-mail: slobodanka.dobrijevic@yahoo.com УВОДЗа постизање квалитетних и врхунских спортских резултата потребно је стално праћење општих места и трендова у развоју датог спорта, односно анализа индивидуалног стања и напре-довања споритсте кроз процес тренинга и такми-чења. Као прилог вишестраном сагледавању про-блема ритмичке гимнастике настао је и овај рад, који се бави анализом састава најбољих српских и светских ритмичарки са апекта техничке вред-ности њихових извођења.Судијски правилник Међународне гимнас-тичке федерације (Federatinon Internationale de Gymnastique, 2009) се прописује на сваке четири године, односно за сваки олимпијски циклус, а он се може мењати и у току самог олимпијског ци-клуса када се уз њега налазе званичне измене и допуне. Развој правилника прати развој спортске праксе, али такође и правилник диктира како ће се и у ком правцу ритмичка гимнастика развија-ти. Посебно се води рачуна да се композиције не претворе у низ изведених тежина, при чему би се угрозила уметничка компонента састава, дух овог спорта, али и здравље гимнастичарки.Састави у раду анализирани су у погледу заступљености тежина телом. Тежине телом су вежбе које припадају некој од обавезних група елемената телом (термин "елемент" користиће се у наставку текста као израз за сваку вежбу, кре- 121Трифунов T., Добријевић С., Структура тежина у саставима..., ФИЗИЧКА КУЛТУРА 2013; 67 (2): 120-129 тање): скоковима, равнотежама, окретима или групи покретљивости и таласа. Основу сваке те-жине чини кретање гимнастичарке (елемент те-лом), али без одговарајућег кретања реквизита тежина не може бити призната. Тежине телом су на основу њихове сложености и тежине изођења правилн...

Linear regression models applied on force (F) and velocity (V) data obtained from loaded multi-joint functional movement tasks have often been used to assess mechanical capacities of the tested muscles. The present study aimed to explore the properties of the F-V relationship of leg muscles exerting the maximum pulling F at a wide range of V on a standard motorized treadmill. Young and physically active male and female subjects (N=13+15) were tested on their maximum pulling F exerted horizontally while walking or running on a treadmill set to 8 different velocities (1.4-3.3m/s). Both the individual (median R=0.935) and averaged across the subjects F-V relationships (R=0.994) proved to be approximately linear and exceptionally strong, while their parameters depicting the leg muscle capacities for producing maximum F, V, and power (P; proportional to the product of F and V) were highly reliable (0.84

СажетакРазвој моторичких способности тече према одређеним законитостима, које су у периоду раста и развоја организма посебно везане за узрасне карактеристике. Циљ овог истраживања је утврђивање тренда развоја неких моторичких способности код девојчица које се баве ритмичком гимнастиком. Истраживање је извршено на узорку од 202 девојчице узраста 5 до 14 година, које су према узрасту подељене у више субузорака. Применом одређених тестова за процену координације, агилности, експлозивне снаге и равнотеже, извршена је процена моторичког статуса, а т-тестом утврђена је значајност разлика у постигнутим резултатима код испитаница различитог узраста. На основу добијених резултата, јасно се види да развој моторичких способности не тече уједначено кроз посматрани период развоја. Показало се да је генерално најосетљивији период у развоју свих анализираних моторичких способности између 6. и 11. године, као и да свака од посматраних способноси кроз овај период показује различит тренд развоја.

The aim of this study is to determine the effect of sports gymnastics and athletics training on the development of athletes’ motor abilities in the initial preparation phase. The study was conducted on a sample of 81 girls and boys of about 9 years of age, who train athletics (N=34) and gymnastics (N=47). A total of 9 variables were observed, three to assess anthropometric characteristics (body height, body mass and the body mass index) and 6 to assess the participants’ motor abilities (explosive leg power, repetitive power, agility, power endurance, flexibility, cardiorespiratory endurance). The one-sample t-test was used to compare the results with mean values of the general population of the same age, whereas a univariate ANOVA was used to compare the results between the athletes and the gymnasts of different genders. The results show that the level of motor development in girls is significantly higher than in the general population, while in boys, significant progress was not registered in power endurance and cardiorespiratory endurance, regardless of the sport they are engaged in. Regardless of gender, gymnasts have better flexibility compared to athletes, while athletes have significantly higher explosive power and agility.

No abstract