U pedagoškoj literaturi, samovrednovanje rada nastavnika odnosi se na postupak kojim se vrednuje sopstvena praksa i sopstveni rad, polazeći od analize šta je i kako urađeno. Cilj svakog samovrednovanja rada nastavnika je unapređivanje prakse, a samim tim i unapređivanje kvaliteta rada školske ustanove. Profesionalni razvoj nastavnika je proces koji se odnosi na kontinuirano razvijanje znanja, veština, sposobnosti i doprinosi razvijanju sistema vrednovanja i samovrednovanja. Nastavnici su u obavezi da prate kvalitet nastave, kako bi na adekvatan način uspeli da realizuju obrazovno-vaspitni proces. Uvođenje inovacija u nastavi u direktnoj je sprezi sa procesom samovrednovanja nastavnika, s obzirom da samovrednovanje pruža relevantne podatke o kvalitetu rada škole u svim značajnim segmentima. S tim u vezi, cilj ovog rada je ukazivanje na značaja samovrednovanja rada nastavnika u funkciji profesionalnog razvoja. Cilj se ostvaruje na teorijskom nivou, primenom metode teorijske analize i tehnike analize sadržaja. Pedagoške implikacije ovog rada ogledaju se u osvetljavanju značaja samovrednovanja nastavnik za njegov profesionalni razvoj.

U radu je prikazan pregled istraživanja povezanosti sociodemografskih karakteristika sa rizičnim ponašanjem mladih polazeći od tumačenja različitih autora koji se bave prediktorima rizičnog ponašanja mladih. Cilj rada je pregled literature kako bi se pronašle empirijske potvrde o povezanosti sociodemografskih karakteristika i rizičnog ponašanja mladih. Nalazi relevantnih istraživanja pokazali su da postoje određene razlike u uključivanju u rizična ponašanja s obzirom na pol mladih.  Rezultati analiziranih istraživanja pokazali su da dečaci ranije ispoljavaju rizična ponašanja od devojčica. Takođe, istaknuto je da su dečaci dvostruko više skloni delinkventnom ponašanju u odnosu na devojčice. Jedno od bitnih obeležja rizičnog ponašanja je to da akademski uspeh mladih ima protektivni efekat u odnosu na ispoljavanje rizičnog ponašanja. Implikacije rada ogledaju se u isticanju intervencija koje su usmerene na poboljšanje kvaliteta i perspektive života mladih. Pored toga, fokus je na  poboljšanju efikasnosti programa primarne prevencije rizičnih ponašanja usmerenih prema deci i mladima, ali i roditeljima, nastavnicima, i organizovanju efikasnog sistema za rano prepoznavanje simptoma i otkrivanje rizičnih ponašanja. Formiranje takvog sistema jedan je od zahteva pred kojima se nalazi savremena pedagogija.