Energetic stability is a precondition for a regular functioning of society and economy. Actual climate change raised the awareness of population and policy makers about the importance of exploited energy sources. Renewable energy sources are revealed as the solution which should satisfy both needs—a need for energetic stability, as well as a need for producing ‘clean’ and ‘sustainable’ energy, and therefore reduce humans’ influence on the climate change. Very shallow geothermal energy offers wide range for utilization, among others for heating and cooling living spaces. This article shows potentials of low temperature heating system networks in a small Serbian town of Ub. In addition to technical possibilities, this article combines geographical and social, as well as political and economic circumstances in the town of Ub, which emerge as a result of a complex (post-socialist) transitional vortex.

No abstract

No abstract

No abstract

Извод: Географија је једна од најстаријих наука са израженим холистичким присту-пом у концептуализацији интеракције природе и друштва, живог и неживог у живот-ној средини. Временом она садржински и појмовно, увећава и усавршава способност истраживања и тумачења сложених релација у системима животне средине. Тако је географија од препознатљиве науке о природи и друштву постала и релевантнa наука о животној средини. Пораст свести о еколошкој кризи ствара услове у коjима наука, теорија и пракса географије животне средине има перспективу раста и развоја. Уос-талом, друштво никад није било толико заинтересовано за питања животне средине као што је то случај данас, а у многим земљама се ови проблеми рангирају као егзис-тенцијално и развојно најзначајнији. Оваква перцепција проблема животне средине доприноси потреби раста научног и практичног интересовања за стање окружења, али и даљу научну и друштвену афирмацију географије животне средине.Кључне речи: животна средина, географија, екологија, географија животне средине Предат: 1. септембар 2014; прихваћен: 11. октобар 2014. УводЖивотна средина све више постаје област интересовања низа нау-ка -географије, биологије, економије, права и других. Географија има цен-трални значај у њеном изучавању (Vaillancourt, 1995, с. 3; Љешевић, Милинчић, 2009, с. 424), али и необичну снагу у интегрисаној науци човек -животна средина (Turner, 2002, с. 63). У ширем смислу географија има пре-судан утицај у модерном схватању простора (Dourish, 2006, с. 301