Сажетак: Рационализована децентрализација је група правних, политичких и социо-лошких елемената који се иначе појављују у уставној пракси и конституционаној и поли-тичкој теорији, али нису класификовани у посебну категорију. Имајући у виду историјско и уставно искуство Р Србије, намера аутора је да определе могуће елементе који би
УводБавити се децентрализацијом, односно анализирати је, класификовати или је као тему макар додирнути на било који начин, подразумева неколико претход-них одлука. Прва одлука односи се на приступ теми: да ли ће се децентрализа- Социолошки преглед, vol. L (2016), no. 1, стр. 23-39 23 ција посматрати са аспекта права, или политичке науке, или пак кроз социолош-ку визуру.Друга одлука се односи на сврху овога рада. Наше опредељење је да ову тему обухватимо правно-политиколошки и социолошки како би уочили правила и мерила према којима би децентрализација у једној савременој политичкој заједници, која се темељи на партиципативној демократији 1 , на најбољи начин користила и грађанима. У мултиетничким заједницама, какви су и значајни дело-ви територије Републике Србије, децентрализација свакако може додатно осна-жити позицију припадника националних заједница, па чак и бити гарант за ост-варивање оних мањинских права које иначе устав јемчи. И не само то, у парти-ципативној демократији и мултиетничкој политичкој заједници децентализа-ција, осим што може бити оквир и гарант остваривања слободе, како грађанске тако и мањинске, може додатно стимулативно утицати на повећање грађанског активизма бројних заједница. Јер, како наводи Дејвид Харт (Hart, 1972: 604), нема партиципативне демократије без развијене децентрализације, при чему свака расправа о облику и обиму оваквог партиципативног поретка подразумева договор великог и комплексног броја субјеката (исто: 604). Свакако, потребно је нагласити да односи децентрализације и партиципативних демократских проце-са подразумевају и промену односа моћи, јер је питање децентрализације истов-ремено и питање реконфигурације, деволуције, редистрибуције, деконцентра-ције моћи и процеса доношења одлука (Berkhout, 2005: 315;Marinković and Ristić, 2015;Kulipossa, 2004).Трећа али не и последња одлука, или боље рећи дилема, односи се на тер-минологију. Наиме, говорити о децентрализацији подразумева, као једну врсту претходне процедуре, активност одвајања појма децентрализације од сличних и сродних појмова који се у различитим друштвеним наукама помињу у истом или различитом значењу. У политичкој науци се појам децентрализације подводи под општи појам "федерализација" (Hart, 1972: 604), а када се у обзир узму и други слични појмови попут деволуције, деконцентрације, регионализације или већ поменутог федерализма, односно федерализације, онда нисмо далеко од тога да имамо вишеструку конфузију.Последње, али свакако не и најмање важно, јесте да понуђеним решењима покушамо да отклонимо кључне инструменталне, али и уставно-правне мане децентрализације, а да при томе останемо у оквирима могућег и прихватљивог, бар када је "уставни инжењеринг" у питању. Подразумева се д...
