A comparative analysis of directed and spontaneous development of mixed forests of fir, spruce and beech on Mt. Tara

Abstract

др Дамјан Пантић, редовни професор, Универзитет у Београду-Шумарски факултет Београд др Милан Медаревић, редовни профессор, Универзитет у Београду-Шумарски факултет Београд др Биљана Шљукић, доцент, Универзитет у Београду-Шумарски факултет Београд Извод: Подаци периодичних потпуних премера сталних огледних површина и одељења у којима се оне налазе, у периоду 1955/60-2005/2010, предстаљали су основ за ова истраживања. Два сета података из временског опсега од 50 година омогућила су компаративну анализу низа структурних и нумеричких елемената редовно газдованих пребирних шума јеле, смрче и букве са шумама које су се мање-више спонтано развијале на огледним површинама. Број стабала у тањим категоријама се смањује, али је у одељењима у којима се редовно газдује он делимично компензован подмлађивањем и урастањем, које износи 7,9 стабала годишње, са доминацијом јеле. У шумама спонтаног развоја урастање или изостаје или је минимално и износи 2,7 стабала годишње. С аспекта очувања природне композиције ових шума, а тиме и њихове биолошке стабилности, забрињавајући је значајан пад броја букових стабала, пре свега у најтањим дебљинским категоријама. Нагомилавање стабала јаких димензија израженије је на огледним пољима у односу на одељења у којима се редовно газдује. Овакав тренд је резултирао високим износима темељнице (max. је у 131. одељењу и на крају анализираног периода износи 37,8 m 2 •ha-1 , а на ОП-2 55,7 m 2 •ha-1) и запремине (max. од 605,4 m 3 •ha-1 остварене у 66. одељењу, са учешћем јеле 79%, односно 898 m 3 •ha-1 на ОП-2 у којој јела учествује 71%). Повећање запремине у дебљинским категоријама изнад 50 cm у одељењима у просеку износи 120%, а састојинама спонтаног развоја чак 230%. Текући запремински прираст је висок и у одељењима на крају периода просечно износи 12,9 m 3 •ha-1 , а на огледним површинама 14,9 m 3 •ha-1. У обе вредности јела учествује са 80%. Међутим, проценат прираста, као поузданији израз виталности и добрих станишних и састојинских услова опада, са 2,54% на 2,32% у посматраним одељењима и са 2,31% на 1,91% на огледним површинама, у условима спонтаног развоја. На основу претходно изнетог, могу се констатовати извесни поремећаји и негативни трендови, како у редовно газдованим шумама, тако и у састојинама спонтаног развоја, при чему су они знатно израженији у другом случају. Ово се огледа у неповољним просторним односима и светлосном режиму, последично у отежаном подмлађивању, ураштању (посебно букве) и успореној динамици ових шума и у коначној инстанци у поремећају њихове структурне изграђености и функционалне вредности. У редовно газдованим шумама узрок лежи у крутом схватању пречника сечиве зрелости и слабијег захвата сечама у јачи део инвентара, који је успорио динамику и отежао подмлађивање и ураштање. Јачим захватима у овај део инвентара остварио би се бољи просторни распоред стабала (хоризонтално и вертикално), бољи светлосни режим и убрзао би се развој ових шума. У прилог овоме је и чињеница да без пребирних сеча, препуштена саморегулацијским процесима (спонтаном развоју), пребирна шума п...