"Celebrating oneself": The European review of Serbian folk dancing as a place of construction and commoditization of identity

Abstract

Apstrakt:Migracije su složen društveno-politički i ekonomski proces koji u Jugoslaviji, nakon Drugog svetskog rata, započinje već pedesetih godina XX veka. Odlazeći na, kako su tada mislili, privremeni rad, Jugosloveni su stalno naselili zapadnoevropske zemlje i razvili novi kulturni kontekst u kome i danas žive. Jedan od fenomena proisteklih iz tog kulturnog konteksta jesu srpski klubovi, nastali procesima razdvajanja jugoslovenskih klubova počevši od osamdesetih godina XX veka, pod uticajem druš-tveno-političkih dešavanja u zemlji matici. Od devedesetih godina XX veka, vodeći se nacionalnom ideologijom, nastaje i manifestacija Evropska smotra srpskog folklora Srba u dijaspori i regionu koju ću razmatrati u ovom radu. Smatram da je to jedna od najznačajnijih manifestacija današnjice, kada se sagledavaju politike rada i odnosi među srpskim klubovima u dijaspori. Kao primarna funkcija ove smotre ističe se očuvanje etničkog identiteta. Ipak, dubljom analizom uočava se i njen dominantan ekonomski aspekt koji se prikriva pod parolom "autentičnosti". Cilj mi je da u ovom radu dekonstruišem i sagledam sastavne delove ovog fenomena, stoga ću Evropsku smotru sagledavati kroz pet opozitnih parova: komercijalno vs. nekomercijalno; autentično vs. izmišljeno; primordijalizam vs. konstrukcionizam; vreme smotre vs. svakodnevica i političnost vs. apolitičnost.Ključne reči: Evropska smotra, srpski klubovi, migracije, identitet, komoditizacija, folklorizam Uvod Cilj mi je da u ovom radu razmotrim fenomen koji je nastao zahvaljujući radnim migracijama iz Jugoslavije -u pitanju je Evropska smotra srpskog folklora Srba u dijaspori i regionu, koja do sada nije razmatrana u naučnim radovima. Migracije su jedna od aktuelnih tema u mnogim društveno-humanističkim naukama, kao i u antropologiji. Pretpostavka je da je razlog tome usložnjavanje i ubrzavanje procesa migriranja, do čega je došlo nakon Drugog svetskog rada, čime migracije postaju dominantna društvena pojava u celom svetu (Castles and

Learning traditional singing in Serbian clubs in Vienna - economic aspects between amateurism and professionalism

“…Клубови учествују на различитим манифестацијама које повезују српске клубове у дијаспори, а једна од кључних је свакако Европска смотра српског фолклора Срба у дијаспори и региону (в. Rašić 2016). Штавише, многи клубови функционишу само током припрема за поменуту смотру, након чега престају с радом и чекају наредни циклус такмичења као повод за поновно активирање.…”

A Decade of Studying Guest Workers Through the Projects of the Serbian Ethnological and Anthropological Society

“…That is why we intended to focus, in several projects, papers and a doctoral dissertation, on the research of clubs that continue to be the places of gathering for a large number of Serbian migrants in Vienna. Some of the basic topics related to clubs and addressed in our projects are: events (Rašić 2016), the emergence and development of clubs (Rašić 2017), education in clubs (Antonijević, Rašić i Banić Grubišić 2020), as well as the institutional identity constructions (Rašić 2020) and their presentations through artistic practices (Rašić 2021a;Rašić 2021b).…”

All that turban-folk: Orientalism and neo-folk music in Serbia

“…Зато смо ми пунили стадионе." Током осамдесетих година, у деценији највеће популарности Јужног ветра, велика (видљива) моћ потрошње у Југославији појавила се у рукама повратничког, "гастарбајтерског" социо-културног слоја (Daniel 2007;Antonijević 2011;Antonijević 2012;Rašić 2016). Званичан став према гастарбајтерима темељно се мења у односу на период непосредно након Другог светског рата, када су илегални емигранти напуштали земљу без докумената и били осуђивани као отпадници од новог друштвеног система.…”