Comparative Analysis of the Effectiveness of Non ? Profitorganizations With the Application of Dea Method (On the Example of State Tehnical

Abstract

Овај рад је настао после вишегодишњег истраживања ефикасности непрофитних организација, на примеру државних средњих машинских техничких школа (ДСМТШ) београдског округа, у периодима 1994/1998. и 2004/2008. године. Ефикасност ДСМТШ је оцењивана, релативно новом методом операционих истраживања, методом Анализе обавијања података или ДЕА методом. Основна карактеристика ДЕА методе је да мера ефикасности коју она даје јесте релативна мера. Другим речима, свака од јединица (ентитета) се на основу података о улазима и/или излазима процењује као релативно ефикасна или релативно неефикасна у односу на друге ентитете који су укључени у анализу. ДЕА проверава да ли се сваки од ентитета налази на граници ефикасности. Значајно је истаћи да је идентификација неефикасних јединица (школа) јака, док је идентификација ефикасних јединица (школа) слаба, јер се може десити да су поједине јединице (школе) ефикасне само зато што су укључиле повољне тежине у мерење своје ефикасности. Граница ефикасности представља, у економском смислу, емпиријски добијен максимум излаза који свака јединица може да оствари са расположивим улазима. Том приликом се граница ефикасности понаша као обвојница за неефикасне јединице. Да би се неефикасне јединице нашле на граници ефикасности и тако постале ефикасне оне морају или смањити улазе или повећати излазе. Ако је јединицу могуће обавити онда је она релативно неефикасна, а ако није она учествује у формирању границе ефикасности. Упоређивањем резултата за два поменута периода може се закључити да је дошло до извесног напретка и до значајних промена у постигнућима ученика у истраженим школама. Овом приликом захваљујем свом ментору Проф. др Звонимиру Сајферту који је препознао важност и потенцијал теме рада. Велику захвалност дугујем Проф. др Јанку М. Цвијановићу који је стручним сугестијама усмеравао и позитивним приступом континуално подупирао моја настојања да овај рад, а претходно и магистарски, успешно приведем крају. Захваљујем се посебно члановима Комисије, Проф. др Илији Ћосићу, Проф. др Дејану Ђорђевићу, и Проф. др Милану Николићу, што су спремно помогли избор теме и радо се прихватили обавеза чланова Комисије. Захваљујем и свим другима који су ми на било који начин помагали током писања дисертације, а пре свега Проф. др Миливоју Кларину, Проф. др Милану Мартићу и мр Гордани Савић на практичним саветима, појашњењима и корисним информацијама битним за реализацију дисертације. На крају, неизмерну захвалност дугујем мојој породици, оцу Милораду, супрузи Љиљани и сину Кости који су ме сво време бодрили и помагали и који су самном прошли напоре, одрицања и изазове током израде дисертације.