Differences in the clinical characteristics of patients with dilated cardiomyopathy, depending on the presence of preserved left ventricular contractile reserve assessed by exercise stress-echo-cardiography

Abstract

Očuvana kontraktilna rezerva leve komore podrazumeva sposobnost hipokinetičnih segmenata miokarda da pod dejstvom različitih inotropnih stimulusa poprave svoju kontraktilnost. Utvrditi razlike u kliničkim karakteristikama kod pacijenata sa dilatacionom kardiomiopatijom u zavisnosti od očuvane kontraktilne rezerve leve komore. U studiju je uključeno uzastopnih 55 bolesnika sa idiopatskom dilatativnom kardiomiopatijom. Svim bolesnicima uključenim u studiju urađen je stres ehokardiografski test fizičkim opterećenjem po standardnom protokolu. Postojanje očuvane kontraktilne rezerve je određivano uz pomoć promene ejekcione frakcije leve komore. Prosečna starost ispitivanih bolesnika je bila 54,98 ± 9,84 godina, 49 (89,1%) je bilo muškog pola. Na osnovu promene ejekcione frakcije leve komore kao kriterijuma kontraktilne rezerve leve komore, očuvanu kontraktilnu rezervu je imalo 25 bolesnika (45,5%). Bolesnici bez očuvane kontraktilne rezerve leve komore znatno češće u anamnezi imaju zastupljenu arterijsku hipertenziju (46,7 vs. 20,0%, p=0,038). Nema značajne razlike u zastupljenosti ostalih faktora rizika. Pacijenti sa očuvanom kontraktilnom rezervom leve komore imaju manju dimenziju leve komore na kraju sistole (49,64 ± 7,26 vs. 55,27 ± 8,36 mm, p=0.011), manji indeks volumena leve komore na kraju dijastole (77,35 ± 26,41 vs. 94,59 ± 34,97 ml/m2, p=0,005) i na kraju sistole (59,31 ± 26,05 vs. 78,62 ± 34,42 ml/m2, p=0,002), veću ejekcionu frakciju leve komore (25,48 ± 8,32 vs. 18,33 ± 6,49%, p=0,002) i niži indeks pokreta zidova leve komore (2,23 ± 0,27 vs. 2,48 ± 0,27, p=0,002). Kod bolesnika sa očuvanom kontraktilnom rezervom leve komore nalazimo manju zastupljenost arterijske hipertenzije i morfološki i funkcionalno manje oštećenu levu komoru.Ključne reči: arterijska hipertenzija, kontraktilna rezerva, dilataciona kardiomiopatija. UVODDilatativna kardiomiopatija se karakteriše proširenj-em i poremećenom sistolnom funkcijom leve ili obe srčane komore u odsustvu drugih težih bolesti. Prilikom postavljanja dijagnoze dilatacione kardiomiopatije treba pre svega isključiti postojanje značajne hipertenzije, primarne valvularne bolesti, značajne koronarne arterijske bolesti i kongenitalnih bolesti srca. Dilatacija i disfunkcija desne komore srca, kao i dijastolna disfunkcija leve komore mogu biti prisutne, ali nisu neophodne za dijagnozu dila¬tativne kardiomiopatije [1,2]. U 50% ili više bolesnika sa dilatativnom kardiomiopatijom etiološki uzrok se ne može odrediti i u tom slučaju se u kliničkoj medicini govori o idiopatskoj dilatativnoj kardiomiopatiji [3].Očuvana kontraktilna rezerva leve komore podrazumeva sposobnost hipokinetičnih segmenata miokarda da pod dejstvom različitih inotropnih stimulusa poprave svoju kontraktilnost. Urađen je veći broj studija u kojima su kao inotropi korišćeni farmakološki agensi (dobutamin, dipiridamol) [4,5], a znatno ređe fizički napor [6]. Ove studije su pokazale da je očuvana kontraktilna rezerva udružena sa blažom formom srčane insuficijencije i/ili da identifikuje bolesnike sa boljom...