Does cultural participation make us happier? Favorite leisure activities and happiness in a representative sample of the Serbian population

Abstract

Research on the contribution of leisure activities in general and specifically cultural participation to personal wellbeing represents a relatively new and promising line of research. Results, however, are mixed - partly due to various definitions and measures of key variables, as well as their complexity and many confounding variables. This research was conducted on a sample representative for the general population of Serbia (N=1521). As potential predictors of wellbeing, we investigated a number of socio-demographic variables (gender, age, education level, employment status, financial status), subjective health status, and a list of leisure activities selected based on past research from leisure and cultural participation paradigms. A principal component analysis revealed six latent dimensions of leisure activities that were labeled as: 1) cultural participation (in a strict sense), 2) movies & entertainment, 3) folk & family, 4) outdoor activities, 5) sport, 6) e-books & e-news. A stepwise linear regression showed that subjective happiness was best predicted by a higher subjective health status, higher financial status, and higher education level, while from the domain of leisure activities, significant positive predictors were 'folk & family', 'outdoor activities', and 'cultural participation' components. Results are discussed in light of the complexity of examined phenomena, as well as practical implications for policy decision making.

Contribution of cultural interests to subjective well-being of youth in Serbia

“…Ово је део опсежније студије на репрезентативном узорку опште популације у Србији, где смо открили да је културна партиципација један од значајних фактора који доприноси благостању, поред здравственог стања, вишег материјалног статуса и високог образовања, те стилова слободног времена "народњаци и породица" и "активности на отвореном" (Jokić & Purić, 2020). У обема студијама испитали смо омиљене активности у слободно време (интересовања), а не навике или понашање.…”

“…Узорак и процедура. Подаци коришћени у овој студији (N = 453, узраст 16-30 година, 57,8% жена) део су веће студије на репрезентативном узорку опште популације Србије старије од 15 година (N = 1521) (Mrđa & Milankov, 2020;Jokić & Purić, 2020). Социодемографски параметри узорка младих су репрезентативни за популацију младих у Србији.…”

“…Инструмент (варијабле и њихова операционализација). Упитник је креиран за опсежнију студију (Mrđa & Milankov, 2020;Jokić & Purić, 2020). За актуелну студију, укључили смо следеће варијабле:…”

“…Као што се и очекивало, све ове варијабле су статистички значајно повезане (Spearman's Rho: средства за културу .42 са приходима домаћинства и .313 са личним приходима; приходи домаћинства и лични приход .344). Као и у претходном раду (Jokić & Purić, 2020), за даљу анализу користили смо новчана средства за културу да бисмо умањили утицај других варијабли као што су радни статус, године старости, итд. Ову варијаблу смо такође категорисали на: до 1.000 динара, 1.001 -3.000 динара и више од 3.000 динара.…”

“…Факторска анализа (метод екстракције: Principal Component Analysis; метод ротације: Oblimin with Kaiser Normalization) издвојила је 7 компоненти које су објашњавале укупно 62,23% варијансе (Табела 1). Као и у претходној студији на општој популацији (Jokić & Purić, 2020), одабрали смо метод ротације који омогућава међусобне корелације латентних димензија. Такође нисмо желели да унапред ограничавамо њихов број ради бољег увида у латентну структуру популације младих у односу на општу популацију.…”