UVODepitalamus (epithalamus) predstavlja deo međumozga, smešten na dorzokaudalnom delu talamusa i po svojoj anatomskoj poziciji, ali i neuronskim vezama predstavlja "raskrsnicu" na kojoj se ukrštaju putevi limbičkog sistema, bazalnih ganglija, ali i mnogi drugi neuronski krugovi. Morfološki gledano sastoji se iz epifize (gl. pinealis), habenularnih jedara (nuclei habenulae), međuhabenularne spojnice (commisura habenularum) i striae medularis. Habenularni kompleks je parna struktura epitalamusa, sastavljena iz dva jedra -medijalnog (nc. habenularis medialis -MHb) i lateralnog (nc. habenularis lateralis -lHb). to je filogenetski stara moždana struktura sa kod većine kičmenjaka jasno uočljivom asimetrijom u veličini kompleksa desne i leve strane (1). Medijalno jedro habenule izgrađeno je od gusto pakovanih nervnih ćelija koje su na osnovu svojih citoarhitektonskih karakteristika svrstane u pet subnukleusa (2), dok se u okviru lateralnog habenularnog jedra opisuje 10 subnukleusa (3). anatomska lokalizacija i veze omogućavaju jedrima habenule ulogu u regulaciji mnoštva fizioloških mehanizama, ali i u patogenezi pojedinih bolesti, kao što su depresija, shizofrenija, Parkinsonova bolest, bolesti zavisnosti i dr. (4). u ovom radu prikazuju se nova saznanja o ulozi habenularnog kompleksa u normalnim, fiziološkim procesima, kao i patogenezi psihijatrijskih oboljenja.
NEURONSKE VEZE HABENULARNOG KOMPLEKSAHabenularni kompleks predstavlja glavnu vezu između bazalnih ganglija i limbičkih delova telencefalona, s jedne