English future tense revisited

Abstract

У лингвистичкој теорији велика је пажња посвећена питању да ли је граматичку категорију која указује на време које следи након сада-шњег тренутка оправдано називати глаголским временом. У том погле-ду, глагол will који учествује у образовању футура у енглеском језику одавно привлачи пажњу аутора који покушавају да одговоре на питање да ли је will обележивач глаголског времена или модалности, али се чи-ни да коначни опште прихваћен одговор није понуђен. Стога смо се на овај глаголски облик поново осврнули и размотрили понуђене ставове уз употребу илустративних примера ексцерпираних из корпуса бри-танског енглеског језика British National Corpus (BNC). У раду су размо-трени најчешће навођени аргументи (концептуални аргумент, морфо-лошки критеријум, дијахронијски аргумент, плурализам средстава за изражавање будућности, полисемичност средстава и упаривање глаго-ла will и would), као и становиште о футуру као неоспорном глаголском времену. Приказано је, међутим, да аргументи базирани на семантич-ким и формалним критеријумима, а посебно специфичан епистемич-ки статус домена будућности, потврђују да футур у енглеском језику пре представља модалну категорију која је само један члан комплек-сног система и која поседује своје специфичне одлике које детермини-шу употребу овог глаголског облика и тумачење исказа који га садржи.КЉУЧНЕ РЕЧИ: футур; енглески језик; глаголско време; модалност; фактуалност. 1 aleksandra.radovanovic@kg.ac.rs Ра0 је 3римљен 4. фе;руара 2018, а 3рихваћен за о;јављивање на сасGанку Ре0акције З;орника о0ржаном 14. марGа 2018.