Is tourism powerful enough to develop Dragacevo villages?

Abstract

Ге о граф ски ин сти тут "Јо ван Цви јић" СА НУ Ђу ре Јак ши ћа 9, Бе о град, Ср би ја je le na.obre nic @gmail.com СА ЖЕ ТАК: По раст ин те ре со ва ња за про из во ди ма и ак тив но сти ма се о ских под руч ја и же ља да се од мор про ве де да ле ко од ужур ба но сти и бу ке град ских на се ља јед на је од пре о вла ђу ју ћих тен ден ци ја на свет ском ту ри стич ком тр жи шту. Ве о ма ва жан сег мент ту ри зма на се лу је ба вље ње овом де лат но шћу у окви ру по љо при вред них га здин ста ва где се ту ри сти укљу чу ју у рад и жи вот се о ских за јед ни ца. У по је ди ним се ли ма дра га чевског кра ја, мо тив ски об ли ци про ме та за сно ва ни на се о ском окру же њу, ру рал ној еко но ми ји и кул ту ри има ју ду гу тра ди ци ју. Њи хов раз вој по чи ње 80-их го ди на 20. ве ка и на ста вља се и да нас, али је по ја ва ма ло по зна та с на уч ног аспек та. За то је по треб но ис тра жи ти ка рак те ри сти ке до ма ћин ста ва ко ја се ба ве се о ским ту ри змом у Дра га че ву. Ана ли за до би је них ре зул та та омо гу ћа ва бо ље раз у ме ва ње њи хо вог функ ци о ни са ња, као и ве зе ту ри зма с де мо граф ским и со ци о е ко ном ским струк ту ра ма, про из вод ним по тен ција лом и дру гим од ли ка ма и тран сфор ма ци ја ма се о ских до ма ћин ста ва и се ла. Ис тра жи ва ња на овом пла ну су прет по став ка тра си ра ња пра ва ца да љег раз во ја ту ри зма на се лу.КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: се о ско до ма ћин ство, ту ри зам на се лу, Дра га че во углав ном чи ни ли па сти ри, ра та ри, др во се че и др во дељ ски мај сто ри. Радој ко Ни ко лић пи ше о Дра га че ву: "Не пи сме но се ло с на род ном пе смом, кул том чој ства и ју на штва, ро до љу бљем и че сти то шћу. Тек по не ка школа, ста ро став на, пре ву ков ска ћи ри ли ца и ре дак ђак са мо ук" [Славковић 2009: 20]. По след ње де це ни је 19. и по че так 20. ве ка све до ци су на глог раз во ја и пре о кре та ко је до жи вља ва дра га чев ско се ло. Овај крај не за о ста је по не по вољ ним де мо граф ским, еко ном ским, кул тур ним и дру гим трен дови ма ка рак те ри стич ним и за оста ла се о ска под руч ја Ср би је. Број ста новни ка од 1953. до 1991. го ди не опао је за 22%. Про се чан број чла но ва поро ди це се од 5,8 (1948) сма њио на 3,3 чла на (1991). Дра га че во, у ко јем је 50-их и 60-их го ди на про шлог ве ка "ври ло као у ко шни ци" из го ди не у го ди ну све ви ше се пра зни ло. На пу шта се тра ди ци о нал ни на чин оде ва ња, ста но ва ња, ис хра не и об ра де зе мље и при хва та ју ма те ри јал не, тех нич ке и дру ге те ко ви не мо дер не ци ви ли за ци је [Славковић 1996].У до ма ћој и стра ној ли те ра ту ри ту ри зам се че сто на во ди као фак тор ко ји на сво је вр стан на чин об ли ку је и уна пре ђу је ру рал не струк ту ре и по кре ће мул ти функ ци о нал ни ру рал ни раз вој [Hall 2004: 169; Co zac 2012: 20; То до ро вић и Бје љац 2007: 136; Šte tić i Ši mi če vić 2008: 20; Udovč i Perpar 2007: 226]. Ру рал не сре ди не, не ка да ре зер ви са не за по љо при вред ну про из вод њу, у мно гим зе мља ма до би ја ју но ви иден т...