Leading creative practice pedagogy futures

Abstract

leading creative practice pedagogy futures abstractHigher education is experiencing substantial change, with considerable debate regarding the potential of technology within learning and teaching. Whilst technology is driving pedagogic change, there are two key challenges for educators in the creative arts. Maintaining the distinctiveness of the studio learning and teaching experience is paramount for creative practice outcomes. At the same time, direction setting is vital for contemporary and emerging creative practice pedagogy. We suggest that responding to these challenges requires a collaborative action research approach for leaders of learning and teaching, and an effective model of leadership for changing practice. A new integrated model is proposed, drawing upon creative leadership and appreciative enquiry frameworks, for developing and implementing a new technological learning paradigm. The article highlights the important role that learning and teaching leaders can play, through collegial and strategic collaboration across institutions, in shaping creative practice pedagogy futures. It is offered as a provocation for exploration and wider discussion on the issues, 72 possibilities and implications of contemporary models -for learning and teaching and its leadership.

Towards creative transformational leadership in higher education: Challenges and opportunities

“…Свит, Блајт и Карпентер (Sweet, Blythe & Carpenter, 2018: 11) наводе да у време убрзаних промена у домену високог образовања "иновативно лидерство захтева лидера који промовише креативно размишљање, константно гради окружење погодно за преузимање ризика и користи креативна знања и стратегије у покушају да развије креативну организацију". Мермири (Mermiri, 2009) тврди да је креативност саставни део трансформационе економије, док Петерсон и сарадници (Peterson et al, 2015) наводе да лидерство изискује одређени степен креативности како би промена заиста и могла да се догоди. Чини се да би један облик креативног трансформационог лидерства могао бити приступ оптимизацији у управљању променама у високошколским установама.…”

“…Закер и Џонсон (Zacher & Johnson, 2015: 1213 дефинишу креативност у контексту рада као "развој нових и потенцијално корисних идеја, производа, пракси, услуга или процедура". Петерсон и сарадници (Peterson et al, 2015) тврде да је креативност својствена сваком лидерству, док Рикардс и Могер (Rickards & Moger, 2000) помињу "олакшавајући" лидерски стил којим означавају креативни лидерски стил. Пауел (Powell, 2007) наводи да су лидери универзитета морали да постану креативни и предузимљиви посебно ако им је циљ да сарађују са предузећима и заједницама у свом региону.…”

“…Када лидер окупи свој тим, могу се успоставити одређене фазе или процеси који утиру пут ка креативнијем или иновативнијем размишљању и решавању проблема. Постоји потреба за стратешком визијом са последичном оријентацијом (Peterson et al, 2015). Тај процес не мора да буде ни једноставан, нити линеаран.…”

“…Када се говори о личним квалитетима, Петерсон и сарадници (Peterson et al, 2015) напомиње да ефикасно лидерство подразумева интегритет, кредибилитет, агилност, прилагодљивост и креативност. Поред тога, значајна је и способност успостављања односа, неговање колегијалности и колективног идентитета, тежња ка личном развоју и развоју других.…”

“…Међутим, није сасвим прецизирано који лидерски стилови најбоље подржавају креативни потенцијал запослених, нити како тачно лидери у високом образовању могу да пруже подршку култури креативности. Петерсон и сарадници (Peterson et al, 2015) су дали неке предлоге као што су дељење искустава, промовисање заједничког осећања власништва, тимска сарадња и заједничко креативно размишљање, заједничко конструисање знања, изазовне претпоставке, стратегија мониторинга и акциони планови. Кими даје преглед услова које креативни лидери треба да створе како би могли да промовишу и негују креативност код других.…”