Relacije Implicitnih Teorija Inteligencije I Uverenja O Etiologiji Individualnih Razlika Relevantnih Za Obrazovanje: Uloga Bihejvioralne Genetike U Nastavničkoj Praksi

Abstract

Cilj ovog istraživanja je bio ispitati relacije između implicitnih teorija inteligencije i uverenja koja nastavnici imaju o relativnom uticaju gena i sredine u objašnjenju individualnih razlika relevantnih za obrazovanje. U ovom istraživanju, kao takve su se združeno razmatrale kognitivne sposobnosti i osobine ličnosti, s obzirom na to da su se inteligencija i osobine ličnosti najsistematičnije razmatrale u prethodnim istraživanjima u oblastima psihologije obrazovanja i bihejvioralne genetike. Cilj je bio i ispitati efekte koje znanje o bihejvioralnoj genetici i otvorenost prema bihejvioralno-genetičkim istraživanjima u obrazovanju ostvaruju u prethodno navedenoj relaciji. Dodatno, ispitana je i uloga sociodemografskih karakteristika u objašnjenju razlika između nastavnika po svim ispitivanim varijablama. U istraživanju je učestvovalo 225 učitelja, nastavnika i profesora (88.5 % ženskog pola) sa teritorije Republike Srbije (prosečne starosti 42.9 godina). Rezultati ukazuju na značajne i direktne doprinose koje ostvaruju inkrementalne teorije inteligencije u pozitivnom, te znanje iz oblasti bihejvioralne genetike u negativnom smeru, na uverenja o značaju gena i sredine u kognitivnim sposobnostima i osobinama ličnosti. Teorije entiteta ostvaruju negativan doprinos otvorenosti nastavnika prema bihejvioralno-genetičkim istraživanjima. Razlike u odnosu na sociodemografske karakteristike nastavnika nisu detektovane. Nalazi ovog istraživanja ukazali su na značaj znanja iz oblasti bihejvioralne genetike i implicitnih teorija inteligencije u objašnjenju razlika u uverenjima prosvetnih radnika o značaju gena i sredine u oblikovanju individualnih razlika relevantnih za obrazovanje.