Kratak sadržajAlergija na hranu predstavlja čest i kontinuirano rastući problem. Iako je prisutna u svim životnim dobima, najčešće pogađa decu do tri godine, a posebno nasledno predisponiranu odojčad na veštačkoj ishrani. Sklonost neadekvatnoj imunskoj reakciji je neselektivnog karaktera, te je nutritivna alergija često multipla i u visokom stepenu udružena sa inhalacionom i/ili kontaktnom hipersenzitivnošću. Zbog antigenske bliskosti nekih vrsta hrane alergijska reakcija može biti i unakrsna, kao što je to slučaj sa kikirikijem, leguminozama i jezgrastim voćem ili kravljim, ovčjim i kozjim mlekom. Glavni nutritivni alergeni, odgovorni za preko 90% neželjenih reakcija ovog tipa, su proteini kravljeg mleka, jaja, kikirikija, jezgrastog voća, soje, pšeničnog brašna, ribe i morskih mekušaca, zglavkara i cefalopoda. Alergiju na hranu karakteriše veoma širok spektar kliničkih manifestacija. Moguće su i veoma teške sistemske reakcije, nekad i fatalne. Dijagnoza alergije na hranu se zasniva na detaljnoj ličnoj i porodičnoj anamnezi, kompletnom kliničkom pregledu i odgovarajućim laboratorijskim i drugim ispitivanjima prilagođenim tipu hipersenzitivnosti i karakteru tegoba ispitanika, a terapija na eliminacionoj dijeti. Značajan doprinos dijagnozi ima i pozitivan efekat eliminacione dijete. Mada je alergija na hranu kod dece u većini slučajeva prolazna, na neke od namirnica, kao što su kikiriki, jezgrasto voće, riba i morski mekušci, zglavkari i cefalopode, ona je najčešće doživotna.