The problem field of design in urban renewal plans

Abstract

Изабрани планерски приступи, примењивани елементи регулације и правила за изградњу на појединачним парцелама знатно утичу на карактер и изградњу градског простора. У Србији се већ више од двадесет година примењује регулациони план као основни инструмент планирања, при чему је опште, системско сагледавање ефеката његове примене изостало, иако је већ доста планова усвојено и планираних интервенција изведено. Основно полазиште у раду је да је главни задатак планирања обликовање града, тј. стварање и очување места. Изостанак овако створених вредности и углавном негативан однос нове изградње према наслеђеним вредностима у централним деловима Београда, главни је мотив за избор теме. Намера овог рада је да укаже на потребу да се регулативом установе процедуре за редовну евалуацију постојеће праксе планирања, а у циљу перманентног унапређења исте. Став је да анализирањем утицаја регулације на постигнуте резултате у пракси, пракса може послужити за редефинисање обима и облика регулације. Други циљ је да укаже на неприлагођеност неких елемената регулације карактеристикама подручја централне зоне Београда и укаже на негативне ефекте њихове примене. Приказ иностраних искустава дат је као потврда става и као смерница за побољшање праксе.