Sažetak: U radu se polazi od teorije uokvirivanja i unutar nje formulisane paradigme o medijskom izveštavanju o protestima. Protesti se posmatraju kao višedimenzionalni fenomeni u kojima je vizuelni izraz važan kako tokom protesta, tako i u njegovoj kasnijoj masmedijskoj obradi. Cilj ovog rada je da doprinese razumevanju vizuelnog medijskog uokvirivanja protesta, na osnovu studije slučaja protesta Protiv diktature koji je organizovan u Srbiji posle predsedničkih izbora 2017. godine. Analizom je obuhvaćeno izveštavanje televizija RTS 1, B92, Pink i N1, štampanih izdanja Kurira, Informera, Večernjih novosti, Politike i Danasa, i sajtova Blic.rs, Telegraf.rs. Metodom analize sadržaja ispitana je zastupljenost vizuelnih okvira nasilja, performativnosti, legitimisanja i delegitimisanja, a iz ugla socijalne semiotike kvalitativno je analiziran sadržaj ovih okvira. Rezultati pokazuju da je medijska scena podeljena između medija koji proteste prikazuju pozitivno i onih koji frekventno koriste negativne okvire nasilja i delegitimisanja. Za vizuelni performativni okvir može se reći da više od ostalih odslikava rutinu rada redakcija i stavlja u fokus vizuelnu atraktivnost događaja, dok se okvir legitimisanja i delegitimisanja pre mogu pripisati političkoj pristrasnosti i uređivačkoj politici određenih medija.Ključne reči: protest, medijski okviri, vizuelno uokvirivanje, paradigma o protestima, protest Protiv diktature, Srbija 1 Rad je jednim delom nastao u okviru naučno-istraživačkog projekta Univerziteta u Beogradu -Fakulteta političkih nauka, "Politički identitet Srbije u regionalnom i globalnom kontekstu" (179076), a drugim delom u okviru naučnoistraživačkog projekta Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu "Digitalne medijske tehnologije i društvenoobrazovne promene" (III 47020), koje finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.2 Kontakt