“…Međutim, usled visokih investicionih i/ili operativnih troškova, kao i ograničenih radnih uslova, većina ovih metoda i pored če-sto velike efikasnosti ima i značajne nedostatke, naročito pri niskim koncentracijama fluorida, koje su realno prisutne u vodi za piće. Zato se uklanjanje fluorida najčešće vrši adsorpcijom, usled njene jednostavnosti, niske cene, kao i činjenice da se može primeniti i pri niskim koncentracijama fluoridnih jona [1, 13,16]. Najčešće korišćeni prirodni i veštački adsorbenti za fluor su aktivni ugalj i razni karbonatni materijali, aktivna alumina, hidroksiapatiti, zeoliti, oksidi cirkonijuma, gvožđa i cerijuma, gline, kao i mnogi drugi materijali [1, 14,17].…”