IZVODZbog brojnih neželjenih efekata sintetičkih lekova, ljudi se sve više okreću ka fitoterapiji, koja se zasniva na primeni lekovitog bilja. Iz tog razloga postoji veliko interesovanje farmaceutske industrije za primenu biljaka kao sirovina za proizvodnju lekova. Poslednjih desetak godina veliki broj in vitro, in vivo i kliničkih studija usmeren je na terapijska dejstva mirođije, čime je stvorena naučna osnova za njenu primenu u savremenoj fitoterapiji. Mirođija (Anethum graveolens) se od davnina koristi za lečenje problema organa za varenje, a eksperimentalno je potvrđeno da smanjuje nadutost, eliminiše grčeve u tankom crevu, smanjuje kiselost želudačnog soka i deluje antibakterijski na Helicobacter pylori što je čini efikasnom za lečenje gastritisa. Takođe, ustanovljeno je da deluje i kao hepatoprotektor, hipolipidemik i antidijabetik, ali i kao antiinflamatorni agens. Mirođija takođe deluje na nervni sistem, štiti od blagih kognitivnih poremećaja, poboljšava memoriju i umanjuje stres, deluje sedativno, a može da se koristi i u lečenju epilepsije. Ova biljka deluje i na reproduktivni sistem mužjaka kao afrodizijak i prirodni kontraceptiv, a kod ženki tako što reguliše menstrualni ciklus. Mirođija deluje i antifungalno i antibakterijski, kao i antiparazitno.Ključne reči: Anethum graveolens, digestivni sistem, nervni sistem, reproduktivni sistem, antimikrobno dejstvo.