“…Takođe, smatra se da je nedostatak komunikacije u domenu zahtevanja jedan od uzroka ispoljavanja problema u ponašanju (Charlop-Christy et al, 2002;Hoffman & Falcomata, 2014;Wacker et al, 2013), odnosno da deca sa PSA ukoliko nisu u mogućnosti da saopšte šta žele, to ispoljavaju u vidu problema u ponašanju. Zbog toga je neophodno da prioritet tretmana bude podučavanje dece da ispolje svoje potrebe, odnosno podučavanje funkcionalnoj komunikaciji, nasuprot podučavanju reči koje za njih nemaju značaj (Albert et al, 2012;Carbone et al, 2010;Harris & Delmolino, 2002;Najdowski et al, 2017;Shea et al, 2019;Valentino et al, 2019). Stoga, preporučuje se da u trenucima kada dete želi neki predmet ili neku aktivnost da mu se pruži potpuni vokalni podsticaj u vidu izgovaranja naziva datog predmeta od strane terapeuta (Bourret et al, 2004;Nigro-Bruzzi & Sturmey, 2010;Thomas et al, 2010), nakon čega bi tek trebalo detetu omogućiti pristup navedenom predmetu.…”