Увод. Депресивни поремећаји сматрају се здравственим проблемом од великог значаја и убрајају се у најраније описане болести у медицини. Циљ рада. Испитати колика је заступљеност депресије, њених облика, међу лекарима у општој медицини, као и повезаност депресивних тегоба са социодемографским карактеристикама. Метод. Спроведена је студија пресека. Узорак су чинили лекари који су били присутни на Конференцији "Дани опште медицине'', која је 24-25. марта 2018. одржана у Београду. Заступљеност депресије међу лекарима у општој медицини процењена је коришћењем упитника PHQ-9. Подаци су представљени као фреквенције (%), Пирсонов (Pearson) χ 2-тест је коришћен за мерење разлике између варијабли и утврђивање узрочника појаве депресије, и обрађени су софтверским статистичким пакетом SPSS 20. Статистичка значајност је дефинисана за ниво p<0,05. Резултати. У истраживању је учествовало 394 лекара, 43 (10,9%) мушкарца и 351 (89,1%) жена, просечне старости 53±10,4 година. Од укупног броја анкетираних, неки облик депресије имао је 51 (12,9%), благи облик депресије 32 (62,7%), умерен 9 (17,6%), тежак облик 10 (19,6%) лекара. Није постојала повезаност депресије са социодемографским карактеристикама испитаника осим са годинама старости. Запослени са благим и умереним обликом депресије имали су 50 година и више. Тешки облик депресије показивали су лекари старости од 40 до 49 година. Закључак. Преваленција депресије међу лекарима опште медицине износила је 12,9%. Појава депресије повезана је са годинама старости. Потребна су даља истраживања како би се установиле ефикасне стратегије за спречавање и лечење депресије.