Izvod: Dihaploidne mapirajuće populacije predstavljaju pogodan materijal za genetičku analizu lokusa koji utiču na ekspresiju kvantitativnih svojstava (QTL -Quantitative Trait Loci). U cilju detekcije lokusa koji su u vezi sa vremenom klasanja i cvetanja u našem agro-klimatskom regionu, u radu je analizirana alelna varijabilnost pet mikrosatelitskih lokusa (Xgwm18, Xgwm194, Xgwm261, Xpsp3071 i Xpsp3200) kod 177 linija dihaploidne populacije Savana/Renesansa. Pored toga, na oglednim poljima Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu u periodu [2003][2004][2005][2006][2007][2008]. rađena je fenotipska evaluacija ove mapirajuće populacije za navedene osobine. Metodom pojedinačne marker regresije detektovan je QTL u blizini lokusa Xgwm261, pomoću kog se moglo objasniti od 20,2% do 30,7% fenotipske varijabilnosti za vreme klasanja i 13,6% do 28,8% za vreme cvetanja, u svim analiziranim godinama.
UvodKod klasičnih metoda oplemenjivanja biljaka, efi kasnost selekcije u velikoj meri zavisi od mogućnosti da se predvidi genotipska vrednost individua, na osnovu fenotipske analize i opaža-nja svojstava od agronomskog značaja. Imajući u vidu da se većina svojstava od značaja za oplemenjivače nalazi pod kontrolom velikog broja gena (tzv. kvantitativna svojstva), identifi kacija QTLova, bazirana isključivo na fenotipskoj selekciji, smatra se nemogućom (Eathington et al. 2007), naročito ako se uzme u obzir i uvek prisutna interakcija genotip/spoljna sredina, a koja je kod svojstava uslovljenih poligenima uvek karakterisana i različitim vrednostima heritabilnosti, tač-nije različitim udelom genotipske u ukupnoj fenotipskoj varijansi. Sa pojavom tehnika molekularnih markera osamdesetih godina prošlog veka, stvorene su mogućnosti za preciznu genetičku analizu i detekciju lokusa koji kontrolišu osobine, koje su deteminisane većim brojem gena. U odnosu na druge tehnike molekularnih markera, mikrosateliti pokazuju znatno viši nivo polimorfnosti i informativnosti pri proučavanju genoma heksaploidne pšenice (Ganal & Röder 2007).Dihaploidne populacije imaju veliki potencijal za identifi kaciju QTL-ova jer je usled visokog procenta homozigotnosti i jednostavnog održa-vanja omogućena njihova evaluacija u različitim godinama i različitim uslovima spoljašnje sredine. Istraživanja bazirana na kompjuterskim simulacijama demonstrirala su da dihaploidne populacije povećavaju efi kasnost marker asistirane selekcije (MAS -Marker Assisted Selection), kroz strategiju kombinovanja velikog broja gena sa minimalnim brojem marker testova (Howes et al. 1998).Vreme klasanja i cvetanja predstavlja glavnu odrednicu regionalne i sezonske adaptacije sorti pšenice. Prilagođenost se ogleda u izbegavanju niskih temperatura za vreme cvetanja (koje mogu da prouzrokuju mušku sterilnost), kao i visokih temperatura i suše u vreme nalivanja zrna. Stoga je razumevanje genetičke osnove vremena klasanja i cvetanja neophodan preduslov za stvaranje sorti