PREDGOVOROvaj rad je nastao nakon višegodišnjeg istraživanja na projektima finansiranim od strane Ministarstva za prosvetu i nauku Republike Srbije, a pre svega tokom rada na projektima "Razvoj savremenih metoda dijagnostike i ispitivanja mašinskih struktura", pod evidencionim brojem TR 35040 i "Razvoj i primena metoda i laboratorijske opreme za ocenjivanje usaglašenosti tehničkih proizvoda" pod evidencionim brojem TR 35031.Pre svega, zahvaljujem se prof. dr Aleksandru Petroviću, mentoru, na nesebičnom zalaganju, podršci, brojnim korisnim savetima i primedbama koji su vešto usmeravali moj naučni rad i uticali na kvalitet ove disertacije. Zahvaljujem se prof. dr Tašku Maneskom na veoma korisnim savetima i podršci koja je u ovoj disertaciji bila od presudnog značaja. Takođe, zahvaljujem se prof. dr Aleksandru Sedmaku, prof. dr Srbislavu Geniću i prof. dr Miloradu Zriliću, koji su doprineli da ova disertacija bude sadržajnija i preglednija.Zahvalnost za stručnu i kolegijalnu pomoć dugujem kolegama Milošu Miloševiću, as.Nikoli Momčiloviću i as. Žarku Miškoviću.Zahvaljujem se svojim roditeljima, Snežani i Radivoju, i svom bratu Nemanji koji su bezrezervno bili tu za mene, na pravi način i u pravo vreme dali vetra u leđa, kada god je trebalo bodrili i podržavali da istrajem do kraja. Mojoj Aleksandri, hvala na ljubavi, strpljenju i pomoći koju je pružala za vreme izrade ove disertacije, njen osmeh i zagrljaj uklanjao je sve poteškoće na ovom putu.
AutorNaponi i deformacije struktura kompleksne geometrije cevovodne armature ii NAPONI I DEFORMACIJE STRUKTURA KOMPLEKSNE GEOMETRIJE CEVOVODNE ARMATURE
Rezime:Dosadašnja istraživanja u oblasti opreme pod pritiskom, odnosno merenja i određivanja napona i deformacija struktura kompleksne geometrije su se oslanjala na analitičke proračune najčešće bazirane na teoriji ljuski, numeričke proračune upotrebom računarskih softvera i konvencionalne eksperimentalne metode. Kao jedan od najčešćih zaključaka u svojim radovima, istraživači su naveli nepostojanje adekvatnih eksperimentalnih rezultata u postojećoj literaturi, odnosno iskazali potrebu za detaljnom eksperimentalnom analizom kritičnih mesta za koje nije moguće precizno odrediti veličine pomeranja, deformacija ili napona upotrebom analitičkih obrazaca ili numeričkih modela.Ograničenja korišćenih eksperimentalnih metoda su se ogledala u više aspekata. Prvo, za analizu geometrijskih diskontinuiteta, najčešće su korišćene standardizovane epruvete sa pripremljenim diskontinuitetima i ispitivane na zatezanje. Na osnovu dobijenih rezultata su pravljeni dijagrami sa faktorima koncentracije napona, koji su kasnije primenjivani na probleme geometrijski kompleksnih struktura. Ovakav pristup je davao samo okvirna rešenja, koja nisu bila dovoljno precizna i tačna. Drugo, eksperimenti su sprovođeni konvencionalnim metodama. Ograničenje konvencionalnih metoda je lokalno merenje, odnosno dobijanje vrednosti merenih veličina samo u jednoj tački. Treće, merenja su vršena samo u blizini geometrijskih diskontinuiteta, a ne na samim spojevima geom...