UVODU poslednje dve decenije, razvoj metoda za analizu konstrukcija u uslovima dejstva zemljotresa doživeo je naglu ekspanziju. Formiran je niz mogućnosti za reša-vanje uobičajenih i kompleksnih problema, kako u svakodnevnoj inženjerskoj praksi, tako i u naučnim istraživanjima. Međutim, ekspanzijom velikog broja ovih metoda pojavio i se niz pitanja među kojima su: koju metodu, kada i za koji tip konstrukcije je treba primeniti? Na ova pitanja je delimično dat odgovor u naučnim publikacijama, ali postoje još mnoga pitanja na koja treba odgovoriti putem obimnih istraživanja i komparativnih studija, kako bi se sprovela sistematizacija, definisali algoritmi i dala uputstva za izbor optimalnog tipa metode za analizu konstrukcija u uslovima dejstva zemljotresa. U EN 1998U EN -1:2004 Razvojem savremene opreme, laboratorija za testiranje elemenata, konstruktivnih celina, modela i in-situ testiranja realnih konstrukcija omogućeno je kvalitetnije sagledavanje ponašanja i povećan je nivo sigurnosti novoprojektovanih konstrukcija na dejstvo zemljotresa. S druge strane, razvoj savremenih numeričkih metoda i implementacija u softverska rešenja, uz podršku hardver-