“…To se, pre svega, odnosi na one instrumente koji zahtevaju samoprocenu, jer ona podrazumeva određeni nivo govorno-jezičke, kognitivne i socijalne razvijenosti, što znači da se ne može primenjivati kod osoba iz svih kategorija ometenosti. Kilingova i saradnici (Keeling et al, 2007), na primer, navode sledeće probleme koji mogu uticati na kvalitet samoprocene kod ove populacije: problemi memorije, deficiti govornih veština, teškoće razumevanja kompleksnih koncepata, nisko samopoštovanje, manjak kapaciteta frustracione tolerancije, impulsivnost, anksioznost u test-situaciji, osećanja besa i stida, kao i sklonost davanju socijalno poželjnih odgovora, koja je kod ove populacije veoma značajna i češće prisutna nego kod ispitanika u opštoj Tomić, K.: Karakteristike, etiologija i procena seksualnog prestupništva kod osoba sa intelektualnom ometenošću populaciji. Iz svega rečenog može se zaključiti da je procena seksualnog prestupništva osoba sa IO kompleksna i da mora da obuhvati i procenu intelektualnog funkcionisanja, adaptivnih sposobnosti, pismenosti i razumevanja govora i jezika, kao i individualnih stilova učenja, zbog kreiranja individualnih modela podrške i tretmana.…”