SažetakUvod: Membrana stetoskopa predstavlja pogodnu sredinu za preživljavanje bakterija i kontaminira se prilikom pregleda pacijenata. Ukoliko se ne dezinfikuje, može predstavljati izvor infekcije i doprineti razvoju bolničkih infekcija.Cilj: Cilj ovog rada je ustanoviti učestalost kontaminacije membrana stetoskopa, identifikovati prisutne mikroorganizme, ispitati njihovu osetljivost na antimikrobne lekove i utvrdi da li postoji razlika u kontaminaciji membrana stetoskopa u zavisnosti od redovnosti čišćenja u univerzitetskim klinikama u Beogradu, Benhi i Barseloni.Materijal i metode: Brisevi membrana stetoskopa su uzeti od 147 lekara zaposlenih u jednoj od tri univerzitetske klinike u Beogradu, Benhi ili Barseloni. Lekari su anketirani o navikama održavanja stetoskopa. Materijal je zasejan i inkubiran u dekstrozni bujon i na krvni agar. Nakon porasta kolonija identifikovane su na osnovu kulturelnih, mikroskopskih i biohemijskih osobina i upotrebom MALDI-TOF. Osetljivost na antimikrobne lekove ispitana je disk difuzionim metodom.Rezultati: Samo 12 lekara svoje stetoskope dezinfikuje nakon pregleda svakog pacijenta. 122 uzorka su bila kontaminirana, 25 sterilna (1 iz Beograda i 24 iz Benhe). Ne postoji statistički značajna razlika u stepenu kontaminacije stetoskopa i redovnosti čišćenja (p > 0,05). Stetoskopi u Benhi su statistički značajno manje kontaminirani (p < 0,05). Izolovane bakterije pripadaju rodovima Staphylococcus (125 sojeva), Streptococcus (7 sojeva), Bacillus (5 sojeva), Corynebacterium (13 sojeva), Acinetobacter (2 soja), Proteus (2 soja), Enterococcus (1 soj) i Pseudomonas (1 soj). Rezistencija na meticilin koagulaza negativnih stafilokoka iznosi 37,1% u Beogradu, a u Benhi 95,2%. Izolovana su 4 soja Staphylococcus aureus, 3 su bila rezistentna na meticilin.Zaključak: Dezinfekciju membrane stetoskopa bi trebalo sprovoditi posle pregleda svakog pacijenta i neophodna je edukacija lekara o njenom značaju.