Best available technique for water reuse in textile SMEs (BATTLE LIFE Project)

Wastewater Characteristics in Textile Finishing Mills

“…The need to preserve this resource is the driving force behind the identification and exploitation of non-conventional water sources. For industry, in particular textile production, wastewater reclamation appears a technically feasible solution (Bergenthal, 1984;Li Rosi et al, 2007).…”

“…Its biggest impact on the environment is related to primary water consumption (80-100 m 3 /ton of finished textile) and waste water discharge (115-175 kg of COD/ton of finished textile, a large range of organic chemicals, low biodegradability, colour, salinity). Therefore, reuse of the effluents represents an economical and ecological challenge for the overall sector (Li Rosi et al, 2007). Textile processing employs a variety of chemicals, depending on the nature of the raw material and product (Aslam et al, 2004).…”

Removal of phenols and dyes from wastewater using native and recombinant oxidative enzymes

“…Primarni udarac na okolinu se odnosi na potrošnju vode (80-100 m 3 /t obraĊenog tekstila) i ispuštanje otpadne vode (115-175 kg HPK/t obraĊenog tekstila, veliki opseg organskih molekula, slaba biodegradabilnost, obojenost i salinitet) (Savin i Butnaru, 2008). Stoga, višestruka upotreba efluenata predstavlja ekonomski i ekološki izazov za ĉitav sektor tekstilne industrije (Li Rosi et al, 2007). Hemijski reagensi koji se koriste u procesovanju tekstila su vrlo razliĉiti u pogledu sastava, od neorganskih jedinjenja pa sve do polimera i organskih molekula i zavise od prirode poĉetnih sirovina i tipa proizvoda (Mishra i Tripathy, 1993).…”

“…Kristalne strukture dvije bakterijske lakaze, CotA i CueO su dobro opisane (Enguita et al, 2003;Roberts et al, 2002) i mjesto-dirigovana mutageneza je korišćena da se ispita efekat izmjene nekoliko konzerviranih aminokiselinskih ostataka na strukturu, redoks potencijal i aktivnost ovih enzima (Durao et al, 2006(Durao et al, , 2008Li et al, 2007). Dok nekoliko radova opisuje uspješnu primjenu metode dirigovane evolucije za lakaze iz gljiva (Festa et al, 2008;Zumarraga, 2008), nasumiĉna mutageneza do sada nije korišĉena za poboljšanje katalitiĉke efikasnosti bakterijske lakaze sem u sluĉaju Koschoreck et al, (2009).…”

“…Povećanje intraćelijske koncentracije bakra dodatkom egzogenog bakra je ograniĉeno toksiĉnim efektom bakra. Za neke bakterijske rekombinante lakaze moguće je uraditi rekonstituisanje neaktivnog enzima inkubiranjem sa jonima bakra ili dijalizom prema rastvoru koji sadrži jone bakra (Li et al, 2007), a za neke druge poput CotA iz B.licheniformis to nije moguće (Koschorreck et al, 2008). U ovom radu ispitivan je uticaj koncentracije dodatih Cu 2+ jona prilikom indukcije ekspresije IPTG-om.…”