Bioethical challenges and contraversis of the interdisciplinary treatment of gender dysphoric persons

Abstract

Napomena: Rad je saopšten na simpozijumu Klinike za psihijatriju Kliničkog Centra Srbije "Bioetika i psihijatrija" održanom u Beogradu od 9-10 oktobra, 2014. Kratak sadržajRodna disforija predstavlja složen fenomenološki entitet u brojnim aspektima. Kompleksnosti doprinosi interdisplinirnost tretmana i bioetička pitanja koja iz toga proističu. Jedno od njih je uvremenjenost i obim ponuđenih terapijskih opcija, kao i prava eksperata u ovoj oblasti da ponude i sprovode parcijalni tretman (hormonski/hirurški). Termin "parcijalan" u medicini je u direktnoj koliziciji sa elementarnim načelima bioetike o poštovanju fundamentalnog prava pacijenta da uvek dobije kompletan tretman.Bioetički izazovi odnose se na operativne rekonverzije i pitanje njihove medicinske i bioetičke opravdanosti obzirom da su u nekim slučajevima posledica neprepoznatih motiva i poremećaja u osnovi. Klinički prikazi de-tranzicija i njihovo praćenje doprineli bi klarifikaciji kliničkih pokazatelja i ukazali na ne/opravdanost reverzne tranzicije.Savremeni standardi zajednice i prihvaćena profesionalna etika stručnjaka za mentalno zdravlje propisuju obaveznost tretmana rodno neskladne/disforične dece. Bioetička ispravnost tretmana prepubertetske rodno disforične dece uključuje neophodnost jasne definisanosti, kompletne sigurnosti i pouzdanosti dijagnostičkog postupka. Značajno je pitanje zrelosti i sposobnosti deteta za prilagođavanje telesnim hormonskim promenama. Ovaj uzrast nameće pitanje mogućnosti dobijanja adekvatnog informisanog pristanka koji bi potpuno zadovoljio zakonske kriterijume obaveštenosti i kompetentnosti. Stavovi stručnjaka su podeljeni, od kritičkog koji smatra neprikladnim da roditelji ili lekari nameću deci sopstvene standarde do afirmišućeg koji smatra da su roditelji najprikladnija referentna grupa da daju svoj socijalni vrednosni sud nakon detaljne konsultacije sa lekarima. Zdravstvene profesije uključene u tretman rodno disforičnih osoba imaju jednaku etičku obavezu da garantuju deci srećan i produktivan život putem odgovarajućih medicinskih intervencija ili bilo kojim drugim.U pojedinim oblastima kliničke medicine diskusija o prezervaciji fertilnosti je rutinska, dok je u domenu rodne disforije često kontraverzna za stručnu i širu javnost. Ovakva diskriminacija duboko narušava njihova osnovna bioetička prava, jer je savetovanje i informisanje transrodnih osoba o savremenim moguć-nostima reproduktivne tehnologije neophodno. Roditeljstvo nakon tranzicije ima svoju specifičnost u reverznim roditeljskim identitetima i ulogama, što dodatno čini ovo pitanje kontraverznim.Ključne reči: rodna disforija, bioetika, transrodna deca i adolescenti, promena pola, informisani pristanak, očuvanje fertiliteta.