“…Jedan broj istraživača proveravao je efekte indukovanih raspoloženja na stepen kreativnosti, a nalazi su sugerisali da loše raspoloženje može inhibirati kreativnost, jer smanjuje fluentnost u produkciji ideja (Vosburg, 1998a(Vosburg, , 1998b, dok dobro raspoloženje podstiče kreativno mišljenje (Baas, DeDreu, & Nijstad, 2008;Benjafield, 1997;Isen, 1993Isen, , 1998Isen, , 1999Isen & Baron, 1991;Shapiro & Weisberg, 1999), može delovati na fleksibilnost ispitanika kada prave kategorizaciju (Hirt, Melton, McDonald, & Harackiewicz, 1996;Showers & Cantor, 1985), dok umereno hipomanična stanja mogu podstaći genezu ideja, protok asocijacija, kombinatoričko mišljenje i stvaranje metafora (Jamison, 1993;1995). Pozitivni sadržaji više su povezani i bolje integrisani u memoriji, što omogućuje širenje aktivacije i uvećava mogućnost pravljenja udaljenih asocijacija presudnih za kreativno mišljenje (Isen, 1998).…”