Bosna I Hercegovina Na Raskršću Sekularizma I Teokratije

Abstract

Apstrakt: Savremeni sekularizam predstavlja skup ideja i vrednosti razdvajanja političkog i religijskog autoriteta radi obezbeđenja uslova u kojima država ne bi bila uključena u promociju verskih ubeđenja i vrednosti, niti da svoju moć i institucije koristi za progon religije i vernika. U isto vreme sekularizmom se obezbeđuju vernicima i verskim zajednicama puna prava i slobode.Nakon uspostave političkog pluralizma i tranzicije Bosne i Hercegovine u skladu sa savremenim demokratskim liberalnim sistemima, odnosi između političkog i verskog autoriteta regulisani su na principima sekularnih država Evrope, a u skladu sa Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i protokolima, Ustavom BiH, odnosno Aneksom IV Dejtonskog mirovnog sporazuma i Zakonom o slobodi vere i pravnom položaju crkava i verskih zajednica. Ovaj tekst ima za cilj da ukaže na sekularni model uređenja odnosa religijskog i političkog autoriteta Bosne i Hercegovine. Crkve i verske zajedice danas su veoma prisutne u javnom životu i neke od njih ispoljavaju tendencije uspostave teokratije, što je posledica proteklih ratnih događaja i neadekvatnog procesa demokratizacije bosansko-hercegovačkog društva. Ključne reči: sekularizam, teokratija, država, religija, verske zajednice. UVODVeć gotovo dva veka sekularizam izaziva pažnju i interes, kako naučnih i stručnih krugova, tako administracija država, političkih subjekata i religija širom sveta. Savremena država štiti individualne slobode i ljudska prava od svih ugrožavanja obezbeđujući članovima političkog društva punu kontrolu nad javnim institucijama. To znači potpuno oslobađanje javnih institucija od kontrole raznih društvenih grupa uključujući i religije, odnosno različitih verskih zajednica. Uprkos iskrenih želja prvih zagovornika sekularne države da verski moral zamene civilnom vrlinom, kao moralnom osnovom, sekularizam je vremenom razvio antireligijske tendencije koje su proizvele eroziju morala društva uzrokujući snažan povratak religije i ulazak religijskih grupa u političku arenu. Proizlazi da sekularizam sam po sebi predstavlja oblik političkog određenja jedne države i 1 Doktor političkih nauka,