Генералштаб Војске Србије, ЗОК рај Хладног рата и нестанак опасности од Совјетског Савеза и сама његова дезинтеграција, донела је нове дилеме око појма безбедности. Безбедносне студије у Европи и САД померио је са бри-ге за опстанак државе (тзв. "тврда безбедност") на бригу за економско благостање и просперитет (тзв. "мека безбедност"). Актуелизацији "меког" приступа безбедности посебно је допринела асиметричне претње безбедности као што су тероризам и организовани криминал, односно процес секуритизације социјалне нестабилности, економских проблема, проблема у вези с миграцијама, угрожавањем животне средине, епидемијама заразних болести и другим појавама и проце-сима који у традиционалном концепту "тврде" безбедности нису пре-познавани као безбедносни процеси и појаве.Основни предмет рада јесте покушај да приближи савремено схва-тање националне безбедности односно схватање "меке безбедности" и то кроз: теорију класичног реализма и неореализма, алтернативни приступи безбедности, конструктивистичке студије и либералне и нео-либералне теорије.
Кључне речи: национална безбедност, држава, људска безбед-ност, национални интересиУвод езаустављиви и трајни процес преобликовања безбедности одразио се на промене замисли и концепта безбедности. Држава више није главни пред-мет интересовања изучавања науке о безбедности. Њено место преузеле су тран-снационалне и међународне организације, нације, националне мањине, разне про-фесионалне и маргинализоване групе и као најбројнији чиниоци безбедности -поје-динци. Сразмерно повећању броја референтних објеката безбедности, повећава се и интересовање за културу безбедности. Проширењем списка референтних објека-та безбедности, значење појма култура безбедности постаје све сложеније. Више