Konvencionalne metode za prečišćavanje voda karakterišu brojni nedostaci poput nepotpunog uklanjanja metala, visoka cena reagenasa, visoke energetske potrebe, stvaranje toksičnog mulja ili drugih nus proizvoda koji zahtevaju pažljivo rukovanje. Ovi nedostaci su bili imperativ za istraživanje novih ekonomski isplativih, tehnički lako izvodljivih i efikasnijih tretmana otpadnih voda. Biosorpcija je značajna alternativa konvencionalnim sistemima za uklanjanje raznih organskih i neorganskih polutanata iz industrijskih otpadnih voda. Istraživanja u ovom pravcu su doprinela pojavi brojnih biosorbenata na bazi sekundarnih sirovina prehrambene industrije. Razvoj procesa biosorpcije usmerio je dalja istraživanja u pravcu modelovanja regenerativnih biosorbenata i čvrstih, poroznih kompozita za imobilizovanje biomase. Postupci granulisanja i imobilizacije su neka od rešenja kako bi se pomenuti nedostaci prevazišli. U tom smislu, u radu su razmatrani neki novi keramički kompoziti pogodni za imobilizaciju, njihovi tehnološki postupci dobijanja i karakteristike u procesu biosorpcije. Ovi ekološki kompoziti imaju poseban značaj za komercijalnu eksploataciju biosorbenata u procesu prečišćavanja industrijskih, komunalnih ili drugih zagađenih voda.Ključne reči: kompoziti, keramika, biosorbenti, imobilizacija
UvodZagađenje životne sredine je često rezultat nekontrolisanog i neracionalnog ispuštanja toksičnih materija iz različitih industrijskih postrojenja ili otpadnih voda u neposrednu okolinu. Industrijske otpadne vode sadrže razne hemijske toksične supstance, organske i neorganske prirode, koje mogu nastati pri eksploataciji mineralnih sirovina, hemijskih sredstava, raznih metalnih kompleksa, sedimentnih i radioaktivnih materija, pesticida, kao i organskih sintetskih boja. Nekontrolisano ispuštanje otpadnih voda u kojima su definisane maksimalne koncentracije zagađujućih materija prekoračene, mogu da izazovu velike negativne promene u ekosistemima. Veliki problem predstavlja i mobilnost nekih zagađujućih materija u životnom staništu, što zavisi od njihovih hemijskih osobina. Ponekad je veoma teško predvideti njihov put i eventualnu mogućnost kontaminacije zemljišta, kao i pitkih podzemnih ili površinskih voda.Ekološki problemi otvorili su mogućnost za razvoj novih, alternativnih materijala i tehnologija za tretman voda zagađenih teškim metalima, sintetskim bojama ili drugim hemijskim organskim supstancama. Potraga za novim tehnologijama uklanjanja toksičnih metala iz otpadnih voda usmerila je pažnju na proces biosorpcije, obzirom na visoki kapacitet vezivanja metala različitim biološkim materijalima. Biosorpcija ima niz prednosti nad konvencionalnim metodama: niski operativni troškovi, visoka efikasnost, minimiziranje hemijskog i biološkog mulja, biosorbenti mogu biti obnovljivi ili otpadni materijali, moguće je ponovno korišćenje biomaterijala (regeneracija biosorbenta), povećana je selektivnost za pojedine metale od interesa, može se primeniti za uklanjanje teških metala iz otpadnih voda, obezbeđuje se ponovno korišćenje metal...